Turbinicarpus

Nalazište i opis

Ovaj rod kaktusa danas obuhvata već dosta veliku grupu, nešto preko 20 priznatih vrsta meksičkih minijatura. Veoma su popularne biljke zbog svojih malih dimenzija, lepih cvetova i raznolikosti bodlji. Rastu u centralnom i severnom delu Meksika u pustinjskim i polupustinjskim oblastima na kojima raste nisko rastinje. U prirodi traže zasenčena mesta koja prave druge biljke i kamenje. Mnogo vrsta iz ovog roda se smatra ugroženim u prirodi jer rastu na malim površinama. Smanjenje i nestanak populacije ugrožava najviše čovek gradnjom puteva i drugim delatnostima ali nažalost, i sami sakupljači.

Gajenje

Većina turbinicarpusa u našim uslovima raste bez problema, sem onih koji imaju osetljiv repast koren (T. lophophoroides, T. pseudomacrochele) koji ne podnosi zalivanje (višak vode) u nepovoljno vreme (u hladnijem periodu, ako se zemlja još nije osušila). Zemlja za gajenje turbinikarpusa mora biti jako propusna i neutralne reakcije tj. pH 7 ili malo alkalne reakcije. Dobra propusnost se postiže sa većim sadržajem mineralnog dela i sa krupnijim delovima. Veoma dobro se pokazalo dodavanje većeg procenta perlita koji omogućava izvanrednu propusnost i brzo isušivanje zemlje. Turbinikarpusi obično ne podnose humus u zemlji. Poznato je da su turbinikarpusi biljke kratkog veka pa je potrebno stalno obnavljati vrstu. To i nije veliki problem jer se lako razmnožavaju semenom. Često pored starije biljke niknu mali sejanci koje je potrebno samo presaditi.

Mnogi odgajivači pribegavaju kalemljenju tako da ih gaje bez problema, čak te biljke i bogatije cvetaju i donose više semena. Međutim, kada se nakaleme, narastu do većih dimenzija i izgube svoj prirodni izgled. Podloge za kalemljenje mogu biti Trichocereus pasacana, Trichocereus spachianus, Eriocereus jusberti, Trichocereus macrogonus, Cereus peruvianus, Echinopsis ferox itd.

Period vegetacije

Leti u našim uslovima turbinokarpuse treba gajiti na punom suncu sa puno toplote i cirkulacije vazduha. U proleće ih treba pažljivo pripremiti za vegetaciju. Treba paziti da se ne oštete od sunca i zato blago seniti. Paziti na prvo zalivanje mlakom vodom, da im ne bude previše vlage jer se može desiti da se biljka puno napije i sa strane raspukne.Ako se to dogodi, takvu biljku preneti na toplije, suvlje mesto gde je veća cirkulacija vazduha da bi se rana zasušila. Leti treba fleksibilno ali obilno zalivati kada smo sigurni da se zemlja osušila i da će i dalje biti topao period a to često bude posle 2 ili 3 čak i 4 nedelje, što zavisi od toplog perioda, sastava zemlje, veličine saksije.

Period mirovanja

Zimi traže suvo, svetlo i hladno mesto, temp 5-10°C., a može i do 15°C. Bez problema mogu da podnesu pad temperature do 0°C., ali na kraće vreme.