Astrophytum
Nalazište i opis
Astrofitumi rastu najviše u Meksiku i pograničnom pojasu u SAD, tačnije u Teksasu.Oko podela ovog roda na vrste ima dosta teorija.Uglavnom , preovlađuje podela na sedam vrsta sa puno varijeteta.To su sledeće vrste: A. asterias, A. capricorne, A. caput-medusae, A. coahuilense, A. myriostigma, A. niveum, A. ornatum. Cvetaju leti lepim krupnim cvetovima koji se razvijaju iz areola oko temena-vrha biljke. Neke vrste imaju čisto žute cvetove, neke vrste žute sa dnom crvene boje raznih nijansi. Astrophitumi imaju obično 5 niskih ili izrazitih rebara a ima ih i sa samo 3 i 4 rebra kao i sa preko 5. Po telu su najčešće bele tačkice razne gustine. Na rebrima nekih vrsta se nalaze vataste areole bez bodlji a neke vrste imaju velike bodlje. Od setve do cvetanja treba samo tri do pet godina nege, sem A. ornatum koji cveta znatno kasnije, tek posle oko 8-10 god. nege. Plodovi, u kojima se nalaze krupne braon –crne semenke, sazru oko mesec dana posle precvetavanja.
Gajenje
Biljke iz ovog roda traže veoma propusnu glinastu zemlju sa većim mineralnim delom (kamenčići, pesak, perlit...) čak može biti i 50%,bez humusa. Saksije treba da budu manje, odnosno, prilagođene korenu. Dobro rastu na sopstvenom korenu pa nema potrebe za kalemljenjem. Zbog svog izgleda astrophitumi su rado gajene biljke. Najpoznatija je A. myriostigma (u narodu poznata kao „biskupska kapa“). Odgajivači astrophitume rado ukrštaju radi dobijanja što interesantnijih biljaka. Cvet A. asterias, naprimer, oprašimo sa A. capricorne a dobijena biljka od takvog semena se naziva Astrophytum ASCAP. Danas ima puno interesantnih biljaka koje su dobijene selekcijom raznih hibrida. Odgajivači iz Japana su poznati po raznim oblicima koje su stvorili selekcijom i hibridizacijom raznih astrophituma. Jedan interesantan, već veoma raširen je i A. asterias f. SUPERCABUTO. Seme hibrida i biljke raznih oblika su dosta skuplje od klasičnih vrsta. Astrophitumi se razmnožavaju semenom jednostavno i lako. Seme veoma dobro i brzo (za 2-4 dana) klija i biljke lepo i relativno brzo napreduju. Sejanci su dosta osetljivi na plesni (Fusarium, Botrytis i dr.) pa je potrebna preventivna zaštita fungicidima. Veoma je bitno što ranije provetravati i pažljivo zalivati. Kada sejanci odbace ljusku od semenke, dobro je odmah pokupiti ljuske, jer mogu postati izvor plesni. Najteže se gaji A. asterias, koji je verovatno i najlepši. Najveći neprijatlj astrofitima su gljivice koje izazivaju trulež. Da ne bi došlo do infekcije biljke, treba paziti prilikom presađivanja da se povrede korena dobro zasuše. Da biljku ne zahvati trulež treba paziti i na zalivanje. Zalivati samo kada smo sigurni da se zemlja u saksiji prosušila, da je toplo i da dolazi topao period. Sunce i svež vazduh su najbolji lek da se spreči pojava truleži. Kada biljka počne da trune, retko koja se može spasiti. Korenaste vaši mogu da ošete koren pa kad se zalije može doći do inficiranja-truleži korena a kada mi to primetimo, biljci obično nema spasa.
Period vegetacije
Leti astrofitumi vole puno svetla, puno toplote i svežeg vazduha. Zelene vrste i varijante više vole polusenovito mesto. Glavni period rasta je početak leta i u jesen kada i zahtevaju najviše vode.
Period mirovanja
Zimi treba da miruju sasvim suve, znači bez zalivanja i prskanja, na temperaturi od oko 5-10°C. Najosetljiviji na hladnoću je A. ornatum koji, ako je duže na hladnijem, dobija braon fleke pa ga treba držati na toplijem mestu (temp. oko 10°C).