Kratka uputstva o gajenju lukovičastog cveća

ACHIMENES -ahimenes, tanjirići

U prirodi ahimenes raste od Meksika do Brazila i ima ih preko 150 vrsta. Danas ima i puno raznih hibrida sa cvetovima raznih nijansi crvene i ljubičaste, kao i bele boje.

Ahimenes ima mali gomoljčić u obliku šišarke. Nadzemni deo svake jeseni odumre i gomoljčići se odmaraju do proleća u zemlji. Saksiju sa gomoljčićima čuvati na temp. 5-10°C ili višoj. U proleće (mart-april) gomoljčiće izvaditi iz stare zemlje i ponovo posaditi u svežu zemlju. Ako smatrate da je stara zemlja još dobra, onda očistite suv nadzemni deo, zemlju zalijte i saksiju smestite na toplo, senovito mesto. Zemlja treba da je kisele reakcije, oko pH 4,5. U saksiju ø 10cm možete posaditi 10 gomoljčića tako da vrh pokrijete slojem zemlje debljine 1-2 cm. Ahimenes cveta od juna-jula pa sve do jeseni.

AGAPANTHUS -agapant, afrički ljiljan, plavi ljiljan

Agapant je veoma skromna južnoafrička zimzelena trajnica. Ima agapantusa sa uzanim listovima koji su zimootporni i sa širokim listovima koji su samo delimično zimootporni. Svi agapantusi se sporo razmnožavaju.Cvetna drška može biti visine od 50 cm do 150 cm što zavisi od vrste. Cvet je najčešće raznih nijansi plave boje, ali ima i varijeteta sa belim cvetom. Cvet je sastavljen od puno cvetića koji zajedno čine cvetnu loptu. Agapantusi u vreme vegetacije traže puno vode pa se mogu saditi pored bazena, potoka, ribnjaka i jezera. Agapantus je tražen i kao rezani cvet zbog njegove trajnosti.

Agapanthus praecox subsp. orientalis (sin. A. orintalis, A. umbelatus) u našim uslovima za vreme mirovanja prezimi u hladnoj prostoriji temp 3-6°C, uz slabo zalivanje. U proleće posadite u veće saksije ili u baštu. Cvetna lopta je sastavljena od 30-60 i više cvetića. Boja svetića može biti raznih nijansi plave boje ili bele. Visina cvetne drške može biti od 50-100 cm. Iz rizoma izbijaju listovi dužine oko 35 cm i širine oko 3 cm. Cveta leti.

ALLIUM -ukrasni luk

Alijumi su veoma interesantni kao rezani cvet. Saditi ih možete u kamenjare, veće površine, po ivicama leja, u žardinjere i slično. Najpogodnije vreme sadnje je jesen no neke vrste se mogu saditi i u proleće. Ukrasnih lukova ima puno vrsta i hibrida. Posađene lukovice na jednom mestu mogu biti više godina.

Allium aflatunense ima cvetnu loptu sastavljenu od preko 50 zvezdastih cvetića svetloljubičaste boje. Cvetna lopta je na dršci visokoj 75-100 cm što dosta zavisi i od krupnoće lukovice. Cvetići su dosta gusto poređani, prečnik cvetne lopte je oko 10 cm. Cvet se može koristiti za bukete, svež i osušen. Lukovice saditi na dubinu od oko 10 cm sa razmakom od oko 20 cm, na sunčano ili polusenovito mesto. Cveta u junu-julu.

Allium christophii (sin. A. albopilosum) ima veoma atraktivnu cvetnu loptu prečnika čak 15-20 cm. sastavljenu od ređe raspoređenih krupnijih zvezdastih cvetića svetloljubičaste boje. Cvet se za rezanje može koristiti svež i osušen. Cvetna lopta je na dršci visine 40-80 cm. Cveta u junu-julu. Lukovice sadite na dubinu oko 10 cm sa razmakom od oko 20 cm na sunčanom ili polusenovitom položaju.

Allium giganteum ima veliku cvetnu loptu sastavljenu od sitnih zvezdastih listića svetločjubičaste boje koji su gusto raspoređeni. Cvetna drška je visoka čak oko 150 cm. Lukovice sadite duboko od 10-15 cm, sa razmakom oko 30 cm, na sunčano ili polusenovito mesto.

Allium moly ima lepu cvetnu lopticu sastavljenu od žutih zvezdastih listića. Cvetna loptica je na dršci visine oko 20 cm. Lukovice sadite na dubinu i razmak od oko 5 cm sunčano ili polusenovito mesto u bašti. Možete saditi i u sandučiće u kombinaciji sa drugim cvećem. Cveta u maju-junu.

Allium ornamental ima veoma lepu gustu cvetnu loptu sastavljenu od puno sitnih zvezdastih cvetića svetloljubičaste boje. Cvetna drška je visoka čak 150 cm. Cvet se može koristiti za rezanje svež i suv. Cveta leti. Lukovice posadite na dubinu 10-15 cm sa razmakom oko 30 cm na sunčano ili polusenovito mesto

Allium sphaerocephalon ima purpurne cvetne loptice prečnika oko 4 cm sastavljene od gusto složenih cvetića. Cvetovi su veoma atraktivni za rezanje. Cvetna loptica je na dršci visine oko 70-100 cm. Lukovice sadite na dubinu i razmaka oko 6 cm na sunčano mesto. Cveta početkom leta.

CAMASSIA -prerijski ljijan

Ovaj rod ima nekoliko lukovičastih vrsta otpornih na zimu. Na cvetnoj dršci mogu biti zvezdasti cvetići bele, purpurne ili raznih nijansi plave boje. Kamasije vole vlažnija zemljišta na suncu ili polusenci. Cvetaju u letnjim mesecima. Posađene lukovice na jednom mestu mogu biti više godina.

Camassia cusickii je vrsta sa cvetovima svetloplave boje koji cvetaju na dršci visine 60-90 cm. Krupne lukovice saditi duboko oko 10 cm sa razmakom oko 20 cm.

CHINODOXA –snežnik

Snežnik cveta rano početkom godine (februar-april) kada se počne topiti sneg. Lukovice su pogodne za sadnju po ivicama leja, u kamenjar, žardinjere itd. Mogu se saditi ispod listopadnog grmlja, drveća i sl. Male lukovice posađene na jednom mestu mogu ostati i 3-4 godine. Lukovice posadite na dubinu oko 5 cm sa razmakom oko 3 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Visina cvetne drške je oko 10 cm na kojoj može biti više cvetića 3-6 kom.

Chinodoxa gigantea ima cvetiće plave boje.

CONVALLARIA –đurđevak

Convallaria majalis je veoma dobro poznata trajnica koja ima rizom. Listovi su krupni i široki, ovalnog oblika. Cvetna drška visine 15-20 cm, na vrhu ima 10-15 belih zvonastih cvetića koji imaju jak i prijatan miris. Cveta u rano proleće u aprilu-maju. Posle precvetavanja cvetnu dršku ukrašavaju crvene bobice. Rizome posadite duboko oko 4 cm u polusenovito ili senovito vlažnije mesto sa razmakom 5-10 cm u ležećem položaju sa vrhom okrenutim nagore. Zemlja treba da bude bogata, propusna i slabo kisele reakcije. Posađeni na jednom mestu mogu ostati 5 i više godina. Za dobro cvetanje je veoma važno obilno zalivati barem 2 puta mesečno a naročito u junu i julu. Najpogodnije vreme za razmnožavanje i sadnju je septembra-oktobra meseca.

CROCUS VERNUS -šafran, krokus, krupnocvetni krokus

Proleće počinje sa cvetanjem krokusa. Tada krokusi pokažu svu svoju lepotu, bilo da su posađeni u travnjaku, kamenjaru ili po ivicama staza, ispod šiblja, drveća itd. Posađeni na jednom mestu mogu biti više godina a svake godine bogatije cvetaju. Posadite na dubinu i razmak oko 6 cm, na sunčano ili polusenovito mesto. Narastu do oko 8 cm visine.

BOTANIČKI KROKUSI

Ovi vesnici proleća imaju malo sitnije cvetove u odnosu na krupnocvetne ali zato daju više cvetova. Posadite isto kao i predhodne krupnocvetne krokuse.

CROCUS SATIVUS

Ova vrsta krokusa je sve popularnija u EU i u mnogim državama ima velikih plantaža (Grčka, Španija). Osušeni prašnici i tučak se u kulunarstvu koriste kao veoma skupoceni začin za supe, pečenja i sl.

Veličina cveta je slična kao kod krupnocvetnih i veoma liči na sortu „Pickwick“ tj. šatiran je beloljubičast. Pošto cveta u jesen, lukovice se moraju posaditi krajem leta, zato ih poručite na vreme. Kao i ostali krokusi i ova vrsta bogatije cveta ako se posle sadnje nekoliko godina ostavi na miru. Posadite na dubinu i razmak od oko 6 cm na sunčano ili polusenovito mesto.

EUCOMUS –baštenski ananas

Cvet podseća na ananas-voće po čemu je ova vrsta cveća dobila naziv. Listovi su dugi i široki, smešteni u prizemnu rozetu iz čije sredine izbija cvet. Lukovice izdrže do -5°C zbog čega ih u hladnim predelima treba izvaditi iz bašte posle prvih jesenjih mrazeva i čuvati u prostoriji temp oko 5° do 10°C. U predelima sa blažom klimom, ( a i ja deo lukovica tako čuvam), posle mrazeva lišće orežem pa- nanesem sloj lišća (može i slama, trava...) 10-20cm i pokrijem agrifolijom. Na taj način lukovice lepo prezime. Lukovice sadite tako da sloj zemlje iznad vrha lukovice bude 5-10 cm. Razmak među lukovicama oko 20 cm.

Eucomis autumnalis (sin. E. undulata)

Ova vrsta ima svetlozelene, široke, po ivici talasaste listove. Cvet je u obliku klipa sa puno malih zvezdastih bledozelenih ili belih cvetiča. Drška na kojoj su cvetići može biti visoka 30-50 cm.

HAEMANTHUS –hemanthus

Rod ima preko 50 vrsta i svi su osetljivi na hladnoću.

Haemanthus albiflorus –slonovo uvo

Ova vrsta hemantusa ima stalno zeleno lišće, široko, sa zaobljenim vrhom. List liči na slonovo uvo, otuda i narodni naziv. Zimi miruje pa mu odgovara hladna (5-10°) i svetla prostorija a zaliva se tek toliko da zadrži lišće. Normalna je pojava da se donje lišće suši. Cvet je u obliku glavice sa puno (oko 50) belih cvetića tako da liči na okruglu četkicu. Biljku gajite u saksiji sa propusnom zemljom na sunčanom ili polusenovitom mestu. Sadi se tako da oko 1/3 lukovice viri iznad zemlje. Visina biljke je oko 10-20 cm. Cveta krajem leta ili u jesen.

HEMEROCALLIS –vodeni ljiljan, lažni ljiljan, grančica

Hemarocalisi su veoma skromne biljke. Možete ih posaditi kao soliterne biljke ili u zajednici sa drugim trajnicama, pored drveća, šiblja, kraj vodenih površina itd. Najlepše izgledaju kada se posade 3-6 kom. u grupi. Možete ih saditi u proleće ili u jesen na sunčano ili polusenovito vlažnije zemljište. Hemarocalisi imaju gomoljasto korenje iz koga u proleće izrastaju listovi boje trave dužine od 20-100 cm (što zavisi od sorte). Cvet hemarokalisa traje samo jedan dan ali se otvaraju postepeno jedan za drugim tako da puno cvetanje traje oko mesec dana a posle sa manjim intenzitetom sve do jeseni. Oblik cveta je sličan cvetu ljiljana. Cvetanje počinje u junu a traje do kraja leta. Pošto se sporo razmnožavaju mogu na jednom mestu da ostanu 5-10 godina. Svakog proleća očistite staro suvo lišće i pođubrite. Prilikom sadnje pazite da gomolj ne posadite duboko. Mesto odakle izrastaju listovi (spoj gomolja sa listovima) treba da bude u zemlji 1-2 cm. Razmak između gomolja 10-15 cm.

HOSTA –funkija

Hoste su veoma otporne trajnice koje rastu i na mestima gde je konkurencija korenja drugih biljaka velika (napr. ispod listopadnog drveća). Posadite na senovito ili polusenovito mesto gde je zemlja umereno vlažna. Posadite tako da vrh gde izbijaju listovi bude pokriven sa 1-2 cm debelim slojem zemlje (kao i kod hemarocalisa). Razmak između rizoma 25-30 cm. Hosta na jednom mestu može da bude 5-10 godina. Tek posle 4-5 godina od sadnje pokaže svu svoju lepotu. Svakog proleća očistite staro suvo lišće i pođubrite. Hoste cvetaju krajem leta i iako kod nekih sorti cvetovi šire lep miris, one se gaje više zbog svojih krupnih dekorativnih listova. Potrebno je dosta zalivati, naročito ako je suv period.

HYACINHOIDES hispanica (sin. Scilla hispanica, S. campanulata)

Zimootporna lukovičasta biljka pogodna za sadnu po ivicama staza, ispod šiblja.... Posadite na polusenovito ili sunčano i umereno vlažno mesto na dubinu oko 8 cm a razmakom oko 6 cm. Cvet je u obliku grozdaste cvati sastavljene od visećih zvonastih cvetića plave, roza ili bele boje. Cvetna drška je visoka 20-25 cm.

IPHEION –prolećni zvezdan

Ipheion uniflorum (sin. Brodiaea uniflora) je zimootporna lukovičasta biljka pogodna za sadnju ispod drveća, šiblja, u kamenjar, po ivicama staza, u žardinjere itd. Cvetići su svetloplave boje sa belom sredinom, prizemni kao i listovi, visine oko 10 cm. Cveta u martu-aprilu. Male lukovice sadite na dubinu i razmak oko 5 cm na sunčano, polusenovito ili senovito mesto.

IRIS –iris, perunika

Perunike se dele na dve velike grupe a to su perunike koje imaju lukovicu i perunike koje imaju rizom.

Holandski iris ima lukovicu. Najviše se koristi u cvećarstvu za pravljenje buketa i cvetnih aranžmana.

Postoji jako puno sorti sa cvetovima raznih bojai. Visina drške sa cvetom je najvše oko 50 cm. Posadite lukovice na dubinu i sa razmakom oko 8 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Holadski iris voli bogato zemljište i dosta vlage pa bez obzira na padavine treba barem dva puta zalivati.

Iris reticulata. U ovu grupu spadaju perunike sa veoma ranim cvetanjem i niskim rastom od 10-15 cm. Možete ih posaditi u kamenjare, po ivicama staza, žardinjere, sakije itd. Lukovice sadite na dubinu i razmak oko 6 cm na sunčano ili senovito mesto. Cvetaju u februaru-martu sa cvetovima raznih boja. U mojoj mešavini ima plave, purpurne i žute boje.

Perunike sa rizomom su omiljene u kućnim vrtovima, posađene na jednom mestu mogu ostati niz godina jer se sporo šire. Posadite na sunčano ili polusenovito mesto. Rizom postavite ležeći tako da vrh gde izbijaju listići bude 1-2 cm u zemlji. Baštenske perunike mogu imati cvetove različitih boja i oblika sa cvetnim drškama razne visine. Cvetaju u maju i junu.

KNIPHOFIA –tritoma, stepska sveća

Tritomu možete posaditi soliterno, u grupama od 3-6 kom. itd., na suva sunčana mesta. Sadite tako da spoj korena i lišća bude oko 2 cm u zemlji. Sadite na razmak oko 30 cm. Listovi su prizemni, uski i dugački tako da bokor izgleda kao velik bokor trave iz kog izrastaju jaka cvetna stabla. Cvetno stablo može biti visoko 80-100 cm na čijem vrhu je cvet u obliku klasa. Cveta celog leta (jun-sept.). Listovi preko zime izmrznu pa ih u proleće treba orezati da mogu nesmetano iz mesnatog rizoma izrasti novi listovi.

LEDEBOURIA

U ovaj rod spadaju lukovičaste, delimično zimootporne biljke. Nekada su vrste, koje se sada svrstavaju u ovaj rod, pripadale rodu Scilla.

Ledebouria socialis (sin. Scilla violacea) ima sitno zeleno lišće sa tamnijim mrljama. Lišće je ukras cele godine zbog čega se i gaji. Cvetići se pojavljuju u proleće ali su sitni i neugledni. Gaji se u saksiji jer nije zimootporna. Zimi miruje pa je čuvajte u hladnijoj prostoriji temp. 5-10°C i samo jednom mesečno možda malo zaliti kada je toplije vreme. Male lukovice sadite tako da im oko 1/4 viri iznad zemlje na razmak oko 4 cm. U vreme vegetacije saksiju sa biljkama smestite na sunčano ili polusenovito mesto.

LILIUM- ljiljan, krin

Ljijani se danas puno koriste kao rezano cveće. Mogu se saditi u bašte, žardinjere, kamenjare itd.

Avignon –sorta iz grupe azijskih ljiljana, odlično podnosi našu klimu. Cvet je krupan, narandžaste boje na dršci visokoj oko 60 cm i više što zavisi od krupnoće lukovice. Lukovice posadite na dubinu i razmaka oko 10 cm na sunčano ili polusenovito mesto.

MUSCARI –presličica

Presličica je rado gajeno cveće. Možete posaditi u bašte, kamenjare, žardinjere itd. gde mogu ostati više godina. Lukovice saditi na dubinu i razmak od oko 5 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Cvet podseća na preslicu po čemu su biljke i dobile naziv. Visina svetne drške je svega oko 10 cm. Cvetanje je u proleće mart-april.

NARCISSUS –narcis, zelenkada, sunovrat

Narcisi su idealno i jeftino rezano cveće pa se puno gaji i prodaje. Narcise možete posaditi u bašte u leje, ispod listopadnog drveća, šiblja, kamenjare, žardinjere, travnjake itd. gde mogu ostati više godina (4-5). Posle sadnje, svake naredne godine bogatije cvetaju. Lukovice narcisa sadite na dubinu 10-15 cm sa razmakom oko 15 cm.Zbog svojih skromnih zahteva narcise možete posaditi na sunce, polusenku pa čak i na senovita mesta. Narcisi cvetaju u martu-aprilu. Cvetna drška može biti različite visine pa možemo ih podeliti na niskorastuće-mini (visine 10-25 cm) koji imaju i sitnije cvetove i visoke narcise (visine 30-50 cm) sa krupnijim cvetovima. Neke sorte narcisa imaju na jednoj dršci dva i više cveta.

PEONIA -božur

Božuri su veoma omiljeni i mogu se često videti po baštama. Rizome sadite tako da vrhovi pupoljaka budu pokriveni sa oko 1-2 cm debelim slojem zemlje. Za vazu se seku kada su pupoljci pred samim otvaranjem. Posađeni rizom na jednom mestu može da ostane 5-10 godina. Vole sunčane i polusenovite položaje. Božuri cvetaju u maju-junu. Visina bokora je oko 90 cm.

PUSCHKINIA SCILLOIDES (sin. P. libanotica) –patuljasti zumbul

Male lukovice posadite na dubinu i razmak oko 5 cm. Posađene na jednom mestu mogu ostati više godina. Vole sunčana ili polusenovita mesta. Cvetna drška je visine oko 10 cm. Cveta u rano proleće mart-april.

SPREKELIA –Jakobov ljiljan

Domovina ove veoma interesantne lukovičaste biljke je Meksiko i Gvatemala. Listovi su svetlije zelene boje širine 10-15 mm, slični kao kod narcisa sa užim listovima. Cvet je neobičnog oblika, sličan orhideji, crvene boje. Možete gajiti u saksiji prečnika oko 15 cm (pokrijete lukovicu sa oko 3 cm zemlje) ili u bašti,onda sadite na dubinu oko 8 cm sa razmakom oko 10 cm. Lukovice sadite u proleće april-maj kada će biti već toplo vreme. Pošto je toploljubiva biljka morate je u jesen pre mrazeva izvaditi i preko zime čuvati u gajbici-kutiji prvo na suvom toplom mestu (od okt. do feb.) 15-20°C. Od feb. oko dva meseca čuvati na temp. oko 8°C pa onda saditi. Sporo se razmnožava malim lukovicama koje se formiraju oko stare lukovice ili semenom. Ako sejete seme, treba čekati 4-5 godina da lukovica naraste do cvetanja. Cvetna drška je visine oko 30 cm. Cveta preko leta.

STERNBERGIA –stenbergija, lužarka

Sternbergia lutea je veoma otporna i zahvalna za gajenje. Možete je posaditi u skoro svako zemljište na sva moguća mesta, ipak je najlepša i najbogatije cveta na sunčanim i umereno vlažnim mestima. Cveta u jesen (sept.-okt.) kao i Crocus sativus pa se mora saditi leti, najkasnije početkom septembra. Zbog toga poručite lukovice na vreme. Sadite na dubinu i razmak oko 8 cm. Posađena na jednom mestu može ostati više godina. Cvetovi su žute boje slični cvetovima krokusa. Visina biljke je oko 10 cm.

TRITELEIA (sin. Brodiaea)

U oblastima sa jakim i dugim zimama neke vrste ovih zimootpornih lukovica treba dobro zaštitit sa slojem lišća, slame, i sl. ili ih u jesen izvaditi i čuvati kao gladiole, dalije i sl.

Triteleia Queen Fabiola ima tamnoplave cvetiće sakupljene u vršnu loptastu cvast sličnu kao kod nekih alijuma. Visina cvetne drške je oko 45 cm. Cveta u maju-junu. Lukovice posadite na dubinu i razmak oko 5 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Ova vrsta je kod nas zimootporna, gajim je bez zaštite.

TULIPA –lala, tulipan

Darwin hybrid tulipani su lale snažnog rasta sa jako krupnim cvetovima-super lale. Sorte iz ove grupe lala se najčešće koriste za gajenje u baštama, u hladnim staklenicima ili plastenicima radi rezanog cveta. Visina cvetne drške može biti 50-70 cm što zavisi od sorte i veličine lukovice. Lukovice sadite na dubinu oko 10 cm na razmaku 10-15 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Cvetaju u aprilu-maju.

Krinoliki tulipani imaju cvet koji po obliku liči na cvet krina-ljiljana. Visina cvetne drške može biti 40-60 cm što zavisi od sorte i veličine lukovice. Lukovice posadite na dubinu i razmak oko 10 cm. Cvetaju u aprilu-maju.

Praestans tulipani se karakterišu po tome što na jednoj dršci imaju više cvetova( 2-5.) Broj cvetova na jednoj dršci i visina cvetne drške u okviru jedne sorte zavisi od veličine lukovice. Cvetovi su manji, jarkocrvene, odnosno crvenonaranđžaste boje i cvetaju dosta rano, početkom aprila. Visina cvetne drške može biti 15-25 cm. Lukovice su sitnije od krupnocvetnih lala. Sadite na dubinu i razmak oko 10 cm.

Mini (patuljasti) tulipani su patuljaste divlje vrste tulipana sa malim cvetovima ali obično imaju po dva i više na jednoj cvetnoj dršci. Visina cvetne drške zavisi od vrste a može biti 10-20 cm. Male lukovice sadite na dubinu i razmak oko 8 cm. Cvetaju u martu-aprilu sa cvetićima raznih boja.

Tulipani sa resama imaju po ivicama latica cveta male rese. Veoma su lepi na visokoj (40-60 cm) čvrstoj cvetnoj dršci. Cvetovi su raznih boja. Cvetaju u aprilu-maju. Lukovice sadite na dubinu i razmaka 10-15 cm.

ZANTEDESCIA (sin. Calla) –kala

Kale se gaje zbog lepog cveta. Odrezani cvet veoma dugo traje pa se kale najviše i gaje za rezani cvet. U ovoj mešavini gomoljastih kala koju nudim su kale sa cvetom bele, žute, roza i drugih boja. Gomolje kala sadite u bogatu, propusnu i vlažnu zemlju. Ako sadite u zatvorenom možete početi u januaru-februaru u saksije prečnika oko 12 cm na dubinu od 3 cm. Posle sadnje zaliti i saksije ostaviti u prostoriji temp. 10-15°C. Kada niknu sve više zalivati i prihranjivati. Kada prestane opasnost od mrazeva možete saksije izneti na otvoreno. Direkto saditi u baštu možete, ako vreme dozvoli, već početkom marta na dubinu oko 8 cm sa razmakom oko 25 cm. Možete ih saditi na sunčano, polusenovito ili senovito mesto i redovno ih dobro zalivati. Visina cvetne drške je 40-60 cm.

ZEPHYRANTHES –zefirantes

Lukovice zefirantesa u našim uslovima nisu zimootporne. Ako se sade u baštu, posle prvih mrazeva se moraju izvaditi i čuvati kao gladiole, dalije itd. U primorskim karajevima lukovice mogu ostati u zemlji.

Lukovice možete saditi u saksije, žardinjere, po ivici bašte, ispod drveća, šiblja itd. Lukovice sadite na dubinu i razmaka oko 6 cm. Zefirantes sadite na sunčano ili polusenovito mesto i redovno ih zalivajte.Visina cvetne drške je oko 15 cm.
 

Kratka uputstva o gajenju nekih trajnica

ACHILLEA – hajdučka trava

Hajdučke trave su veoma otporne trajnice pogodne za bašte. Uspevaju skoro na svakom zemljištu koje nije previše vlažno. Hajdučke trave vole sunčana i polusenovita mesta.

Achillea filipendulina ima krupne žute cvetove na visokim drškama i 1,5 m. Biljke sadite na razmak oko 15 cm. Ova vrsta hajdučke trave je veoma raširena i puno se koristi za rezanje i sušenje. Cveta leti (jun-avgust).

Achilllea ptarmica „The Pearl“: Cvetovi su sitni, beli i zbijenih latica (kao cvet pompon dalija). Cveta leti. Visina cvetne drške je oko 80 cm. Puno se koristi kao rezano cveće za pravljenje buketa.

ASPARAGUS

Asparagusi su trajnice od kojih su mnoge vrste uvek zelene, neke su zimootporne a neke osetljive na hladnoću. Vrste koje su osetljive na hladnoću se preko zime moraju uneti u prostoriju temp. 5-10°C uz pažljivo zalivanje. Asparagusi se gaje zbog dekorativnih zelenih grana, kao zelenilo za izradu cvetnih aranžmana. Biljke najbolje uspevaju na svetlom mestu bez direktnog sunca u bilo kojoj plodnoj i propusnoj zemlji. Asparaguse sadite tako da vrh okca bude pokriven slojem zemlje debljine oko 2 cm.

Asparagus densiflorus (sin. A. sprengeri) se najviše gaji po kućama u većim saksijama kao sobna biljka, jer nije zimootporna. Viseće grane mogu da budu dužine i 1-2 m. U stakleniku-plasteniku se gaji posađen direktno u zemlju radi dobijanja zelenila. Cveta sitnim belim cvetićima u maju-junu a ako se opraše, zelene grane se ukrase sitnim okruglim plodovima koji su prvo zeleni a kad sazru, crveni. Razmnožavaju se u proleće delljenjem bokora ili semenom.

Asparagus densiflorus „Myersii“ ova sobna sorta ima grane-izdanke na kojima listići rastu sa svih strana pa grana dobija oblik valjka koji može da bude dužine do 1 m.

Za kolekcionare-hobiste mogu po koji primerak ponuditi i tri vrste zimootpornih asparagusa:

2453 Asparagus officinalis - špargla uspravnog rasta visine oko 60-120cm 1 kom. = 1,75 Eur-a

2454 Asparagus asparagoides je puzava vrsta kojoj treba oslonac jer grane narastu 3-4 m dužine-visine. 1 kom. = 2,15 Eur-a

2459 Asparagus sp. ima nežne listiće, visina oko 50 cm. 1 kom. = 2,55 Eur-a

AQUILEGIA – kandilka

Kandilka je otporna trajnica pogodna za cvetne gredice a niže sorte i za kamenjare. Postoji puno vrsta i hibrida. U mojoj mešavini ih ima sa jednostavnim i duplim cvetovima raznih boja i oblika. Visina im se kreće od 50-80 cm. Kandilku možete saditi na sunčano mesto, polusenku i senku u skoro sve tipove zemljišta. Cveta u maju-junu. Cvet se koristi za pravljenje cvetnih aranžmana i buketa. Kandilka ima prizemnu rozetu sa listovima interesantnog oblika pa je i bez cvetova ukras u bašti. Biljke saditi na razmak oko 30 cm.

BRUNNERA – potočnica

Brunnera macrophylla (sin. Anchusa miosotidiflora) je poreklom sa Kavkaza. Ova biljka je srodnik poznatog spomenka pa kada cveta, mnogi misle da je spomenak. Listove ima jako krupne, maljave, tamnozelene, srcastog oblika koji čine prizemnu rozetu. Listovi zimi uginu pa u proleće treba bokor očistiti od starih listova da mogu nesmetano rasti novi. Cveta u aprilu-maju sa puno sitnih plavih cvetića. Visina biljke kada cveta je oko 40 cm. Sade se po ivicama staza a lepo izgleda i soliterno u cvetnoj bašti.

CHRYSANTHEMUM - hrizantema

Chrysanthemum parthenium –popadika

Ova vrsta hrizantema ima kratak životni vek, naročito ako se gaji u oštrijoj klimi pa se često gaji kao jednogodišnja biljka. Visina biljke 40-60 cm. Cveta leti sa punim belim cvetovima sličnim kao kod hajdučke trave A. ptarmica. Na jednoj cvetnoj dršci ima puno cvetova tako da jedna drška čini buket.

Biljke sadite na razmak oko 15 cm. Listovi i cvetovi imaju jak miris. Uspeva u svim zemljištima na sunčanom ili polusenovitom mestu.

ECHINACEA

Echinacea purpurea je zimootporna trajnica. Lekovita, medonosna, ukras vrta, pogodna za rezanje. Cvetna drška može biti visine 80-100 cm. Sadite u hranljivu propusnu zemlju na razmak 25-30 cm. Voli sunčana mesta a možete je posaditi i u polusenovita.

HOUTTUYNIA

HOUTTUYNIA cordata „Chamaeleon“ (sin. H. cordata „Variegata“) je jedini predstavnik ovog roda.

Ova trajnica ima šarene listove u obliku srca i odličan je pokrivač zemljišta. Cvet je neugledan, bele boje. Podzemnim korenom (kao pirevina) se veoma brzo širi. Uspeva svuda ali najviše voli polusenovita, vlažna mesta ili plitku vodu po ivici jezerceta, ribnjaka, potočića i sl. Razmnožava se u proleće podzemnim korenom sa okcima. Preko zime nadzemni deo ugine i svakog proleće niče ponovo još gušće i dalje. Koren-rizom sadite da leži na dubini od 5 cm a zatim dobro zalite.

Visina biljke je oko 15 cm.

LIMONIUM tataricum

LIMONIUM tataricum - statica je trajnica koja cveta sa puno sitnih cvetića bele ili roza boje. Cvetići su gusto poređani na razgranatoj dršci visine oko 30 cm. Cvet se puno upotrebljava za bukete i aranžmane kako svež, tako i sušen. Razmnožava se samo semenom. Biljke sadite na rastojanje oko 25 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Statica cveta leti.

PRIMULA

Jagorčevinava ima puno vrsta i hibrida kako za gajenje na otvorenom tako i za gajenje u staklenicima (zatvorenom). Otporne vrste za gajenje na otvorenom u bašti, balkonu, terasi i sl. traže vlažnije, prohladno i propusno zemljište u senovitom položaju. U mešavini koju tu nudim su sve otporne vrste. Primule rastu visoko 10-15 cm. Sadite na razmak 10-15 cm i odmah zalijte. Zalivajte naročito tokom letnjih meseci čim se zemlja malo prosuši da bi cvetale i sledeće godine još bogatije. Primule cvetaju u proleće.

TANACETUM

Tanacetum coccineum (sin. Chrysanthemum coccineum, Pyrethrum roseum). Prodajem hibrid T. coccineum „Robinson“ koji ima krupne cvetove (ø oko 5 cm) raznih nijansi roza boje na dršci visine oko 75 cm. Cvetovi rastu iz prizemne rozete listova. Posadite na sunčano ili polusenovito mesto sa razmakom oko 20 cm u hranljivu i propusnu zemlju.

VINCA –zimzelen, vinka

Zimzelen je zeljasta trajnica koja se koristi kao pokrivač zemljišta. Veoma je pogodna za polusenovita i senovita mesta. Potrebno je oko 6-8 kom. na jedan kvadrati metar. Koristi se za formiranje ivičnjaka, ukrašavanje vrtova itd: Boja cveta je najčešće plavoljubičasta, ređe bela ili ružičasta.

Vinca minor –mali zimzelen sa tamnozelenim malim listovima. Cveta u martu-maju sa cvetovima plavoljubičaste boje. Izdanci se pužu po zemlji i ako se zglob osloni o zemlju tu izrastu žilice koje izdanak prihvataju o zemlju. Naraste visoko 10-20 cm. Uspeva na svakom zemljištu.

VIOLA –ljubičica

Rod ima mnogo vrsta otpornih trajnica i jednogodišnjih biljaka od kojih su nastali mnogobrojni hibridi.

Viola odorata –mirisna ljubičica je jedna od najpoznatijih ljubičica. Od ove otporne trajnice su dobijeni razni varijeteti sa cvetovima različitih nijansi ljubičaste, ružičaste a ređe bele boje. Ove ljubičice rastu visoko samo 5-15 cm. Biljke sadite na razmak oko 15 cm na sunčano ili polusenovito mesto. Cvetaju u proleće mart-april.