Rebutia

Nalazište i opis

Rod rebucija ima preko 50 vrsta a ako uračunamo i vrste iz roda Aylostera koji u današnje vreme mnogi stručnjaci tu svrstavaju, onda ih ima preko 100 vrsta. Domovina ovih minijaturnih lepih kaktusa je Južna Amerika (Andi u Boliviji i Argentina) a rastu na većim nadmorskim visinama (u proseku na oko 3000m). Neki stručnjaci danas u rod Rebutia svrstavaju, sem roda Aylostera, i rod Mediolobivia, Sulcorebutia i Weingartia. Ja ovde neću pisati o tim novim podelama, odnosno gomilanju više rodova u jedan, već o gajenju onih starih, dobro poznatih rebucija. Zbog takvih kombinacija ima više sinonima nego vrsta u rodu rebucija. Međutim, jedno je reč stručnjaka-poznavalaca navedenih rodova a drugo je primena kod odgajivača-kolekcionara kaktusa. Možda će jednog dana opet biti ustanovljeni zasebni rodovi Rebutia, Aylostera, Mediolobivia, Sulcorebutia i Weingartia. Gajim biljke iz svih navedenih rodova i mogu reći da se biljke bitno razlikuju po mnogim karakteristikama.

Veličina tela je veoma različita ali uglavnom se kreće od oko 5-10 cm. Cvetaju u rano proleće sa puno cvetova različitih boja i njihovih nijansi od bele, žute, narandžaste, roza, crvene i ljubičaste. Cvetovi izrastaju iz starijih areola koje se nalaze sa strane (u donjem delu) biljke.

Gajenje

Rebucije su veoma zahvalne za gajenje pa ih rado gaje i početnici a i oni malo iskusniji. Pošto su rebucije planinske biljke, u toku vegetacije zahtevaju puno svetla, svežeg vazduha, dosta vode i relativno niske temperature. Rebucijama veoma prijaju i veće razlike u dnevnim i noćnim temp. a te razlike im obezbeđuju lep rast bodlji i dobro zdravlje. Temp. u toku vegetacije, grubo rečeno, treba da se kreće od 10-30 °C. Ako su temp. duže vreme ispod i iznad navedenih, korenje kod rebucija prestaje da radi i postaje osetljivije na previše vode pa ih lako može napasti trulež.

Najčešće se razmnožavaju setvom semena jer mnoge vrste cvetaju već druge godine posle setve, što je retko kod kaktusa. Seme zadržava klijavost nekoliko godina sa postepenim smanjivanjem klijavosti. Najbolja klijavost je odmah po sazrevanju i prve godine. Kao i biljke, tako i seme za klijanje ne traži visoke temp., klija i na temp. ispod 20 °C. Međutim, pošto se većina širi jastučasto, ima dosta pelcera koji se mogu ožiliti kada narastu već preko 1 cm. Kalemljenje nije potrebno jer uz malo iskustva i osetljivije vrste (sa repastim korenom) se mogu uspešno gajiti na svom korenu. Zemlja za rebucije mora biti propusna, grublje strukture, umereno kisela, pH oko 6.

Period vegetacije

Od proleća do jeseni najviše im odgovara smeštaj na otvorenom ispod nadstrešnice ili još bolje pod vedrim nebom, da dobijaju rosu a od jačih kiša ih zaštititi PVC folijom. Na otvorenom imaju puno svetla i svežeg vazduha kao u svojoj domovini, što im jako prija. U početku, posle iznošenja, treba paziti i na jako sunce, da ih ne ošteti, treba seniti i prskati mlakom kišnicom sve obilnije i obilnije kako se povećavaju temperature. Poznato je pravilo za sve kaktuse da ih u vegetaciju treba probuditi toplotom a ne vodom, voda sledi tek posle. Kada se vidi da su krenuli sa rastom,( vidi se po bodljama i cvetnim pupoljcima), treba pažljivo zaliti. Ako rebucije bogatije zalijemo pre nego se cvetni pupoljci dobro razviju-vide može doći do redukcije-smanjenja cvetanja a onda im više raste telo. Zbog toga je kod rebucija bolje odlagati zalivanje a vodu im davati u manjim dozama češćim prskanjem. U početku proleća je redje zalivanje ali kada se ustali temp. redovno (jednom za 7-10 dana) posle prosušivanja zemlje, obilno zalivam sve do letnjih vrućina kada treba obavezno poštovati njihovo letnje mirovanje a zalivanje prorediti a više ih samo orošavati. To je vreme kada korenje rebucija prestane da radi pa bi obilno zalivanje dovelo do truljenja korena i cele biljke. Posle letnjeg odmora (traje oko mesec dana) zalivati pažljivije, redje, u zavisnosti od temperature i vremenske prognoze tako da jedne godine prestanem zalivati već krajem sept. a neke krajem oktobra. Posle prestanka zalivanja, još su napolju, sve dok vreme dozvoli (do češćih jutarnjih mrazeva od oko -3 do -4°C),. Ako je topliji period, onda ih ponekad i poprskam mlakom kišnicom. Prihranjujem jednom-dva puta u proleće i jednom u jesen. Leti bi bio najbolji smeštaj u našim uslovima kada bi imali prepodnevno sunce. Poslepodnevno sunce zna biti jako pa ih može oštetiti. Svaki odgajivač treba da se navikne na režim zalivanja svojih biljaka na osnovu posmatranja kad treba zaliti. Mnogo faktora utiče na to: veličina posude i od kakvog je materijala posuda-saksija gde su posadjene biljke, sastav zemlje, temperatura, sloj kamenčića iznad zemlje oko vrata biljke, uslovi u kojima se gaje biljke i sl.

Period mirovanja

Zimi mora biti obavezno hladno, bez problema podnesu i jutarnje temp. ispod 0°C (do -5°C). Moje biljke u jesen budu napolju kada su jutarnji mrazevi i do -4 °C (oktobar-novembar). Saksije sa biljkama poredjam u plitke gajbice (koje se koriste za voće, paradajz i sl.). Gajbice unosim u staklenike na najhladnija mesta, ispod pultova, po 4-5 jednu na drugu a čak i po 15 na jednom mestu. U proleće, kada ih iznosim, još bude prolećnih jutarnjih mrazeva no to im ispod nadstrešnice (ili pokriveno PVC folijom preko noći) ne smeta. Zimi u gajbicama ne dobiju ni kap vode ali temp. ne smeju da duže prelaze 10 °C, jer će ih podstaći na rast a pošto nemaju dovoljno svetla, doći će do deformisanja biljaka. Najbolja temp. zimovanja za sve rebucije je oko 5°C, treba da su suve a svetlo im nije toliko bitno. Čak i biljke koje prezime u mraku, bogato i pravilno cvetaju svake godine, samo malo kasnije od biljaka koje su smeštene preko zime na svetlom i toplijem mestu. Jedino kod zimovanja u mraku treba još više paziti na privikavanje biljaka na sunce (treba seniti). Bez obzira gde zimuju, nije dovoljno da samo zemlja bude suva, već i vazduh u prostoru gde su smeštene. Ako je vazduh vlažan, uz to i ustajao-ako se ne provetrava dovoljno, na nedovoljno sazrelim-osušenim plodovima, ali i na biljkama koje nisu dobro pripremljene za zimovanje, mogu se pojaviti razne plesni. Zimi treba koristiti svaku priliku za provetravanje i kontrolisati stanje biljaka da se može na vreme reagovati.