Eriocactus
Nalazište i opis
Površine na kojima rastu eriokaktusi su u Brazilu u državi Rio Grande do Sul gde raste nekoliko vrsta i to Notocactus claviceps, N. leninghausii sa varijantom minor, N. magnificus i N. warasii. U Paragvaju u centralnim delovima i to u Paraguari, Cordilleri i Guairi gde rastu N. ampliocostatus, N. grossei sa varijantom aureispinus, N. nigrispinus i N. schumannianus. Eriokaktusi u Brazilu rastu na nepristupačnim mestima koja čoveku ne mogu koristiti. To su duboke provalije, kanjoni oko reka Rio Toropi, Rio Pardo itd. gde vlada određena mikroklima koja pogoduje eriokaktusima. U Paragvaju rastu u relativno malim i raštrkanim populacijama gde takodje vlada određena mikroklima koja im pogoduje. Paragvaj inače na istoku ima čak tropsku i subtropsku klimu, nema perioda izrazite suše. Leta su topla i pored obilnih padavina a zima na severu je topla a na jugu umerena. Zimi se retko jave slabi noćni mrazevi. Prosečna vlažnost vazduha je 70-80%, što znači da noćno zahlađenje pravi rosu. Na osnovu izveštaja ljudi koji su posetili nalazišta eriokaktusa, saznajemo da su to mesta sa toplom i vlažnom klimom i sa dosta kiselom zemljom. Po najnovijoj klasifikaciji ih svrstavaju u rod Parodia.
Gajenje
Na osnovu izveštaja posetilaca nalazišta, treba da imamo na umu da eriokaktusi zahtevaju toplo i vlažno mesto. Odgovaraju im saksije koje su veće od onih koje su uobičajene za ostale kaktuse. Zemlja treba da je propusna i sa manjim pH brojem od 7. Gajenje iz semena, iako je kod eriokaktusa veoma sitno, ne predstavlja problem, jedino što sporo rastu dok su mali. Kalemljenje nije potrebno. Najosetljiviji od eriokaktusa je N. nigrispinus. Eriokaktusi prvo rastu kuglasto a kasnije se izdužuju, rastu stubasto sa kosim temenom-vrhom.
Period vegetacije
Leti zahtevaju obilnije zalivanje ali treba paziti da korenje ne bude mokro ako ide hladniji talas (proleće i jesen) jer može istruliti. Treba paziti da ih direktno sunce ne ošteti, više vole polusenovito mesto sa suncem samo u prepodnevnim satima.
Period mirovanja
Zimi eriokaktusi traže toplije nego ostali notokaktusi (Parodije), barem 10-12°C, jer ako je niža temp. i još duži period, mogu se prehladiti. Na prehladjenoj biljci se javljaju crne fleke koje mogu samo narušiti izgled biljke, ali ako se biljka jače prehladila, fleke mogu preći u trulež što dovodi do uginuća biljke. Zalivanje zimi treba izostaviti jer im odgovara suva zemlja.