Uredjaji za setvu kaktusa i drugih sukulentnih biljaka

Postoje razne konstrukcije uređaja-setvenih aparata. Obično ih odgajivači sami prave prema svojim mogućnostima i potrebama. Prednost setve u aparate za setvu je višestruka. Setva se može obavljati u bilo kojem godišnjem periodu, ne moramo čekati proleće a obično se obavlja zimi kada biljke miruju pa imamo više vremena. Možemo sami regulisati temperaturu i tako održavati optimalnu za nicanje određenih vrsta. Prilikom setve bez setvenog aparata nikada nismo sigurni da li će naići hladan ili topao talas i da li će nam seme dobro isklijati. Temp. u setvenom prostoru bi trebala da se kreće (najčešće) danju 25-30°C a noću može da padne i za 10°C. Poznato je da neke vrste (naročito planinske-koje rastu na većim visinama u hladnijoj klimi: Mediolobivia, Rebutia, Sulcorebutia, Aylostera itd.) bolje niču na temp. od 15-20°C. Poznato je da je za dobro klijanje dovoljno 12-14 sati svetla što možemo postići sa setvenim aparatom. Dobra strana je i ta što je u njemu stalna mikroklima u setvenom prostoru i nema bojazni da će sunce pregrejati prostor i „skuvati“ ili „ispeći“ sejance. Dovoljno je dnevno 1-2 puta po 5-10 minuta prekontrolisati (kod automatske regulacije) da li je sve u redu. Ako nemamo automatsku regulaciju onda kontrola mora biti malo češća, minimum 2-3 puta.

Setveni aparati se mogu koristiti i za spašavanje biljaka, kalemljenje i ožiljavanje reznica u periodu kada to nije moguće na otvorenom (od jeseni do proleća).

Za osvetljenje se najčešće koriste obične fluorescentne cevi, (neonke), jer su mnogo jeftinije od specijlnih sijalica a sasvim dobro obavljaju svoju ulogu. U zavisnosti od dužine neonki i njihovog broja prave se razni setveni aparati. Konstrukcija setvenog aparata određuje i udaljenost neonki od setvene površine. Konstrukcija setvenog aparata može biti od raznih materijala: drveta, stakla, metala i dr. kao i kombinacija raznih materijala. Udaljenost neonki može da bude od 5cm do napr. 25cm u zavisnoti i od toga da li služe i za zagrevanje setvenog prostora. Prave se setveni aparati koji imaju posebno grejanje napr, ispod posuda za setvu, a posebno osvetljenje. Neki imaju automatsko regulisanje (uključivanje-isključivanje) grejanja i osvetljenja itd.

Ja sam davno napravio jedan jednostavan mali setveni aparat sa dve obične neonke od 60 cm sa kojim sam zadovoljan i danas ga još koristim (Vidi slike). Materijal za osnovnu konstrukciju sam iskoristio ostatke lamperija. Poklopac sam napravio od iverice debljine od 1 cm i letvica od lamperije sa strane za preklop, samo po dužim stranama. Na poklopac sa gornje strane sam pričvrstio delove za priklučenje na struju i prigušnice neonki a sa donje strane prvo alu-foliju pa držače za neonke i startere. Na dno sam stavio stiropor a na njega PVC foliju, na bočne duže strane sam pričvrstio aluminijske „L“ profile 1x1 cm kao držače za stakla na visinu 6 cm od dna tako da, kada se stavi staklo ispod njega do setvene površine bude oko 3-4 cm u zavisnosti koje veličine saksija koristim za setvu. Isekao sam tri parčeta stakla: dva iste veličine a treće veće koje ide na sredinu i preklapa ta dva. Iznad stakla do neonki ima još oko 3 cm. Sa gornje strane iznad stakla svuda okolo i na poklopac na užim stranama sam napravio-izbušio otvore za regulaciju temp. Otvore po potrebi zatvaram ili otvaram (sa papirima) u zavisnosti koja mi temp. treba u setvenom aparatu što zavisi i od temp. prostorije gde je smešten setveni aparat i da li je u njemu „dan“ ili „noć“ tj. da li su neonke uključene ili isključene. Temperaturu kontrolišem tako što ispod stakla na saksijice stavim jedan mali termometar.

Unutrašnje dimenzije setvenog aparata su 66x23,5 cm tako da na PVC foliju mogu da poređam 108 saksijica 3,5x3,5 cm (6 redova po 18 kom.) ili 52 saksijice 5x5 cm (4 reda po 13 kom.) ili može jedan red 5x5 cm=13 kom. i 5 redova 3,5x3,5cm=90 kom. kao i mnoge druge kombinacije. Kao nogice, da bih ga mogao bolje uhvatiti radi prenosa, po dužim stranama dna sam pričvrstio letvice 2x2 cm.

Prvi put setvu obavljam u januaru-februaru tako da do jeseni biljke-sejanci lepo narastu i mogu zimu prezimiti u stakleniku zajedno sa starijim biljkama. Obično već posle 3-4 meseca sejance selim u staklenik i po potrebi počinjem sa pikiranjem. Inače, sejanci mogu ostati u setvenom aparatu i duže (i do jedne godine) ako imaju uslove i prostora za rast a ne moraju se pikirati, ako nema problema sa mahovinom i ako setveni aparat ne treba za drugu setvu.

Setva semena sukulentnih biljaka

Setva semena kaktusa i drugih sukulentnih biljaka nije komplikovana, traži samo malo strpljenja, znanja i osećaja za biljke. Poseban je osećaj kada iz semena odgajite odrasle cvetajuće biljke a još ako su to kaktusi, koji rastu tako daleko od nas-osećaj je prosto neverovatan! Svaka iznikla biljka, svaki novi cvet je samo vaša pobeda.

Osnovni uslov je čistoća setvenog prostora, sterilizacija posuda za setvu i zemlje za setvu. Posle setve treba samo toplo (oko 25 °C), jako svetlo mesto (ne direktno sunce) i vlaga. O navedenom evo nešto opširnije.

Posude za setvu mogu biti različite no najvažnije je da staklene sterilizujemo kuvanjem (dovoljno je 10-15 min) a plastične makar pranjem u vrućoj vodi.

Zemlja za setvu može biti različita. S obzirom da je najpristupačnija u polj. apoteci ili cvećari gotova smeša za cveće, najbolje pH= 5-6, preporučujem tu mešavinu i pesak u odnosu 1:1. Oba sastojka prosejati tako da veličina sastojaka ne bude veća od oko 2 mm i sterilizovati. Mešavinu možete sterilizovati kuvanjem u zatvorenoj staklenoj posudi oko 30-60 min ili pečenjem u rerni (u starije šerpe ili tepsije što tanji sloj, bolje i pre se ispeče) na oko 120-150 °C za oko 30-60 minuta (zavisi od debljine sloja zemlje i koliko je vlažna). Na taj način se unište sve štetočine, izvori plesni i nepoželjno seme. Manju količinu od oko pola litre možete sterilizovati i u mikrotalasnoj rerni oko 5 min. na maksimumu.

Seme mora biti čisto a ako ima ostataka od biljke, treba ih odstraniti. Pre setve dobro je seme zaprašiti protiv plesni nekim fungicidom (napr. Kaptan, Antracol, Teldor, Ronilan, Svič i sl.). Ja to radim tako što uzmem parče belog papira, presavijem ga na polovini pa ga ponovo raširim i na njega sipam seme koje želim sejati. Na seme sipam jako malo praška Kaptana (Captan WP-50) ili Antrakola (Antracol WP-70), prstom pažljivo okrećem (izmešam) semenke tako da se sa svih strana oblepe praškom, onda uzmem papir sa semenkama i sejem po površini zemlje. Ako su negde semenke pale gusto, onda ih malo rasporedim-raštrkam po površini sa olovkom. Seme možete da dezinfikujete i tako što ga stavite u epruvetu ili sličnu staklenku (ako ne želite prstom dirati fungicid, sipate malo fungicida, zatvorite poklopcem i malo promućkate. Seme sipate na presavijeni papir i sejete.

Postupak setve: Pre punjenja posuda za setvu, sterilisanu zemlju malo navlažiti prokuvanom kišnicom (sigurno se sterilizacijom isušila) da bi lakše upijala vodu od dole u setvenim posudama. U zavisnosti od veličine semenki za oko 20-25 semenki dovoljno je oko 5 cm². U setvenu posudu (saksija 3,5x3,5 cm; 4x4 cm ili 5x5 cm što je dovoljno za 20-50 i više semenki, zavisno od njihove veličine) sipamo pripremljenu (sterilizovanu pa malo navlaženu) mešavinu zemlje za cveće i peska tako da oko 1-2 cm od vrha saksije ostavimo prazno za početni razvoj budućih biljčica. Uz ivicu saksije utisnemo etiketu sa brojem ili nazivom vrste koju ćemu tu posejati. Površinu s nečim ravnim izravnamo (ja to radim sa kutijicom od šibica, leka i dr.) i po njoj posejemo seme (kako sam opisao kod semena) i ponovo sa kutijicom od šibica samo utisnem seme u površinu zemlje. Seme ne pokrivati sa zemljom (ima izuzetaka kada treba malo pokriti kod sukulenata sa velikim semenkama: Opuntia, Adenium...). Kada posejemo, onda zalijemo i to od dole kroz otvore na saksiji sa prokuvanom i ohlađenom vodom (najbolje isto pH=5-6). Dobro je u vodu dodati fungicid kojim smo zaprašili semenke plus fungicid Previkur ( Napr. Captan WP-50, (0,3%) + Previkur N, (0,15% do 0,25%) tj. 3gr+ 1,5-2,5 ml na 1 litar vode). Kada se zemlja u saksiji natopi, saksiju staviti u posudu koja je 2-5 cm viša od saksije i smestiti na jako svetlo mesto gde je temp. danju oko 25 °C (dobro je da je noću za oko 5-10 °C niža) i pokriti je sa staklom. Pažnja, na saksiju (staklo) ne sme sijati sunce, jer bi se za kratko vreme biljke ispod stakla skuvale. Zemlja ispod stakla ne sme da se osuši dok biljke ne niknu i dobiju prve bodljice (do 2 meseca). Male biljčice su veoma oseljive na prosušenu zemlju jer imaju mali koren ali i na previše vlage. Sejancima kaktusa (kod ostalih sukulnata mnogo ranije) možete pomalo skidati staklo posle dva meseca da se biljke privikavaju na spoljašne uslove. Za 3-5 meseci imate male biljke spremne za pikiranje. Ako biljčice nisu guste (ne dodiruju se) ne morate ih pikirati, biće Vam lakše kad budu starije.

Napomena: Mogu se javiti plesni (ako seme nije bilo dobro očišćeno ili od ljuski semena posle klijanja). Napadnuto mesto očistiti i celu površinu poprskati nekim od navedenih fungicida kod zaprašivanja semena plus PREVIKUR (napr. Previkur 0,25% + Kaptan 0,3%). Setvenu površinu dobro provetravati. Dobra strana setve u male saksije je i u tome da kod pojave plesni u jednoj, nju izvadimo i zaštitimo ili je likvidiramo a ostale ne moramo vaditi. Ako su biljke dovoljno velike za manipulaciju onda je dobro preostale zdrave biljčice povaditi i nekoliko dana ostaviti na toplom, senovitom mestu pa ih onda pikirati u novu-zdravu zemlju.

Može s pojaviti mahovina koja je naročito nezgodna kod vrsta sa sitnim semenom kod kojih su i biljčice dugo veoma sitne, napr. Strobocactus-sve vrste iz roda pa duže isušivanje zemlje ne dolazi u obzir. Da bi uništio mahovinu koristim bakarnu piljevinu koju napravim pomoću finije turpije za metal od bakarne žice (ostaci od provodnika za el. energiju). Piljevinom pospem površinu čim primetim da se mahovina javlja, naročito kod vrsta čiji su sejanci dugo sitni-sporo rastu.

Može se javiti još jedna velika napast. To su male larve-crvići jedne veoma sitne muve iz roda grobarki (Sciara) koja voli da polaže jaja u vlažnu zemlju. Mali beli crvići iznutra uništavaju-jedu naše sejance. Kada se počne sa češćim skidanjem stakla-provetravanjem postoji opasnost da mušica dođe i položi jaja. Zbog toga treba i češća kontrola i hitno reagovanje. Potrebno je dobo pregledati i sve biljke gde vidimo crvića povaditi, okolinu oko preostalih biljaka malo pritiskati-čeprkati sa drvcetom da se unište ostali ako ih ima. Svu setvenu površinu poprskati nekim insekticidom. Ja koristim Mospilan, Volley, Actara, Confidor i druge u koncentracijama naznačenim u uputstvu.

Kako sejanci rastu možete videti u FOTOGALERIJI –kaktusi  - sejanci.
 

Pikiranje sejanaca

Kada se biljčice u saksijicama guraju, treba pristupiti pikiranju. Takvu saksijicu sa biljkama izdvojiti i 7-10 dana (dok se zemlja u setvenoj posudi ne prosuši) ne zalivati pa tek onda pristupiti pikiranju. Pripremiti zemlju za pikiranje (svako pravi svoju mešavinu). Za prvo pikiranje može biti ista zemlja koju pripremamo za setvu. Zemlju treba malo ovlažiti da se mogu lepo praviti rupice za biljke. Rupice pravim sa drvcima razne debljine (okrugla ili četvrtasta) koja su na jednom kraju zašiljena (kao olovka) ili napravim kosinu a na drugom je ravna razne debljine. Prema veličini sejanaca izaberem najpogodnije drvce. Vlaženje treba uraditi rastvorom fungicida napr. Previkur (0,15%) + Captan WP 50 (0,3%). Prskalicom zemlju malo poprskati pa izmešati sve dok ne postignemo željenu vlažnost. To je istovremeno prevencija od truleži. Zemljom napuniti posudu za pikiranje a u drugu posudu sipati deo napravljenog rastvora fungicida gde možemo cele biljke potapati. U navedeni rastvor isto preventivno, staviti toliko biljaka koliko ćemo ispikirati za 10-15 minuta, jer vadimo jednu po jednu i odmah pikiramo. Dok su biljke vlažne i korenje će lepo visiti nadole što će olakšati pikiranje jer se mora voditi računa da prilikom pikiranja kao i prilikom presađivanja svi korenčići korena biljke budu okrenuti nadole. Prostor izmedju pikiranih sejanaca treba da je približno njihovom prečniku. Posudu sa pikiranim biljkama staviti na toplo, (do 25°C preko dana), senovito mesto sa dobrim provetravanjem. Tek ispikiranim biljkama pogoduje smeštaj ispod stakla, PVC folije (kao mali plastenik od žice) i sl. sa malim otvorima za provetravanje da se svori bolja mikroklima za bolji prijem biljaka, barem 5 dana da im se zemlja brzo i previše ne isuši. Za tih prvih 5 dana redovno kontrolisati jer se može desiti da smo prilikom pikiranja neku biljku povredili pa može da ugine i postane izvor truleži. Prvi put zaliti tek posle 5-10 dana što zavisi od vremena i veličine biljaka. Iako većina kaktusa i mnogi ostali sukulenti vole sunce, ipak male biljke do 1,5-2 godine ne bi trebalo izlagati direktnom suncu. Kada rešimo da ih stavimo na sunce, treba ih postepuno privikavati (prvo po oblačnom vremenu) uz česte kontrole i senjenjem da ih sunce ne bi ispeklo-uništilo.

Posude za pikiranje mogu biti od različitog materijala (pocinčan lim, aluminijumski lim, plastika, stiropor i dr.). Bez obzira od kog su materijala, njihova veličina zavisi od potrebe a mogu biti napr. 20x10 cm, 25x15 cm, 35x15 cm, 40x20 cm itd. a dubina od 3-6 cm. Koju ćemo veličinu koristiti zavisi od količine i veličine sejanaca. Smatram da su najbolje i najeftinije od tvrdog stiropora koje možemo sami napraviti nožem i lepkom za drvo (napr. Drvofiks). Stiropor je topao materijal što pogoduje malim biljkama. Danas ima i raznih plastičnih posudica u koje se pakuju razni proizvodi (napr. sladoled, voće itd.) pa posudice za pakovanje hrane u zamrzivače itd. tako da nije problem naći odgovarajuće veličine. Najbolje je u jednu posudicu pikirati jednu vrstu ali ako imamo više vrsta sa malim brojem biljaka treba voditi računa da imaju slične potrebe kao i da se vrste dobro razlikuju jedna od druge.

Kod drugog pikiranja već možemo koristiti mešavinu zemlje koju koristimo i za starije biljke. Pravim mešavinu od jedne trećine mineralnih sastojka (drobljeni crep-cigla, lomljeni kamenčići, stiropor, sitan šljunak ili pesak), jedne trećine zemlje (obično sa krtičnjaka) sa neobrađivanih površina i jedne trećine treseta pH od 4 do 6,5. Pošto su sada sejanci stariji mnogo lakše je njihovo pikiranje ili se čak mogu saditi u male-odgovarajuće saksijice.
 

Gajenje kaktusa

Prilikom gajenja kaktusa treba voditi računa o dva osnovna perioda života biljke a to je:

1. Period vegetacije (rasta) i
2. Period mirovanja (vegetacija miruje):
a). letnje mirovanje i
b). zimsko mirovanje.

1. Period vegetacije (rasta)

Period vegetacije (rasta) uglavnom traje od aprila do oktobra. Medjutim, svaka godina je drugačija. Treba imati u vidu da se kaktusi bude-privode u rast toplotom a ne zalivanjem. Tek kada su kaktusi u proleće smešteni (izloženi) duži period na toplom i svetlom mestu, može se na njima primetiti neko „buđenje“ tj. na vrhu-temenu biljke bodlje počinju da dobiju neki sjaj-počinju da rastu i tek tada počinjemo sa orošavanjem mlakom kišnicom i postepeno prelazimo na zalivanje. Prvo prolećno zalivanje je dobro uraditi sa toplom kišnicom temp. oko 35-45 °C (da se može držati ruka u vodi). U periodu punog rasta zalivamo jednom nedeljno (biljke u manjim saksijama) dok 1-3 puta mesečno veće biljke u većim saksijama, odnosno kada smo sigurni da je zemlja u saksiji prosušena a da i dalje nastupa topao period. Period i intenzitet (količina vode) zalivanja zavisi od toplote i svetla. Što je veća toplota i svetlo pre će se osušiti zemlja u saksiji pa time treba češće i obilnije zalivati. Najbolje je leti zalivati rano ujutru kada su biljke, zemlja i okolina ohlađeni. Do noćnog rashlađivanja biljka treba da je suva. Nipošto zalivati kada su biljke, zemlja i okolina zagrejani. Leti možemo zalivati i kasno uveče kada smo sigurni da se sve već rashladilo, ali zato u proleće i jesen obavezno zalivati samo u jutarnjim satima. Kada zalivamo, to treba uraditi ređe (posle prosušivanja zemlje u saksiji) obilno i temeljno, da se sva zemlja u saksiji natopi (kada je u zbirci manji broj biljaka najbolje je zalivati uranjanjem saksije u kofu s vodom), a ne često i pomalo jer se može dogoditi da se nakvasi samo zemlja do pola saksije a da donji deo uvek ostane suv.

Potrebno iskustvo za zalivanje se stiče vremenom, naučimo da osetimo kad treba zalivati a kada ne. Neki rodovi kaktusa zahtevaju redovno zalivanje, npr. rodovi Echinopsis, Gymnocalycium, Eriocereus, Notocactus, Melocactus, Epifitni kaktusi i drugi lepo rastu kada imaju makar malo vlažnu zemlju. Druga grupa kaktusa iz pustinja i polupustinja ne podnose trajnu vlažnost zemlje. Ako zalijemo u nevreme, kada je zemlja još vlažna ili ako dolazi hladan period, kod takvih katusa obično dolazi do gubitka korena pa čak i do uginuća biljke. Naročito su osetljivi kaktusi iz rodova Copiapoa, Echinomastus, Islaya, Sclerocactus, Pediocactus, Lophophora, Gymnocactus i drugi.

Letnji smeštaj kaktusa mora biti na što svetlijem, a za mnoge vrste čak na sunčanom položaju, sa puno svežeg vazduha. Najbolji položaj je jugoistok, no većina kaktusa se zadovolji istočnim ili zapadnim položajem. Katuse treba smestiti što bliže staklu prozora ako su u prostoriji. Ako imamo balkon, terasu ili baštu možemo ih izneti a od previše kiše štititi PVC folijom, staklom, leksanom i sl. Bez obzira gde ih smestimo, prvih mesec dana obavezno a po potrebi i kasnije se moraju seniti-zaštititi od direktnog sunca dok se ne priviknu-ojačaju. Ako ih ne zaštitimo na vreme, sunce ih može ispeći i trajno oštetiti, naročito najmladje delove biljke. Ako su kaktusi smešteni u prostoriji ili na mestu gde nema dovoljno svetla, možemo ga nadoknaditi-dopuniti sa veštačkim osvetljenjem, jer nedostatak svetla će dovesti do deformacija u vidu izduženog rasta.

Voda za zalivanje: najbolja je kišnica. Ako nismo u mogućnosti da je obezbedimo, onda vodu iz vodovoda sipati u kofu, flašu i sl. i ostaviti otvorenu barem jedan dan pa tek onda je koristiti.

2. Period mirovanja (vegetacija miruje)

a). Period letnjeg mirovanja nastupa kod većine kaktusa kada su letnje vrućine (temp. preko 30°C) i tada kaktusi odbijaju da prihvate vodu odnosno korenje je prestalo da obavlja svoju funkciju. Zbog toga im obilno zalivanje može samo škoditi i predstavlja „smrt“ za mnoge biljke. Zalivanje treba ograničiti-smanjiti (samo povremeno prskati biljke i okolinu) ili sasvim prekinuti na 5-6 nedelja. U našim uslovima je to negde u drugoj polovini jula do kraja avgusta. Tačno vreme ovog perioda mirovanja nije baš lako odrediti, odgajivač mora da stekne iskustvo prateći vreme i njegovu prognozu, jer svaka kalendarska godina je drugačija.

b). Period zimskog mirovanja vegetacije-rasta traje približno od oktobra do aprila, međutim sve češće su godine „toplije“ pa se period zimovanja može skratiti. Već par godina zima za kaktuse u našim uslovima je počela oko 10 decembra pa se kaktusi naročito iz Južne Amerike koji borave na otvorenom mogu unositi tek u novembru ili čak početkom decembra. Kada ćemo biljke unositi na zimovanje (da li u oktobru, novembru ili čak početkom dec.), zavisi od vremenske prognoze.

Što se tiče zalivanja već u drugoj polovini sept. može se početi postepeno smanjivati do potpunog isušivanja zemlje u saksijama da bi prekinuli rast kaktusa. Kada se jutarnje temperature već približe nuli, zemlja u saksijama treba da je suva, ali kaktusi i dalje mogu ostati napolju. U takvom stanju podnose i kratkotrajne jutarnje mrazeve i na taj način se još bolje pripremaju na duži period bez vode. Najbolja temp. zimovanja za većinu kaktusa je od 5-10 °C i tada kaktusi spavaju i životni procesi su minimalni. Temp. u zimovalištu ne bi trebala da bude viša (bar ne duže vreme), jer će se kaktusi probuditi-počeće da rastu a pošto je zimi manjak svetla za lep rast, biljke se izdužuju a taj novi-zimski prirast je bledo zelen, čak žut i nezdrav. Izdužene biljke nisu lepe a to se više ne može ispraviti. Kaktusi mogu zimovati i u mraku kada su dobro pripremljeni. Mnoge moje biljke zimuju u gajbicama poredjanim jedna iznad druge (4-5 kom.) ispod pultova u stakleniku a na jednom mestu u stakleniku i 10-15 gajbica poredjam jednu na drugu i tu su do proleća-do iznošenja napolje, bez kapi vode. Biljkama smeštenim u stakleniku treba omogućiti što više svežeg vazduha, koristiti svako lepo vreme za provetravanje. Ako u periodu mirovanja bude duže toplije pa u stakleniku bude temp. duže 20 °C i više onda manje biljke treba 1-2 puta zaliti i prskati, dok velike izdrže i nekoliko godina bez vode.

Đubrenje-prihranjivanje kaktusa

U poređenju sa ostalim biljkama, prirast kaktusa je mali pa im je potrebno i manje hrane. Dovoljno je 2-3 puta u periodu rasta prihraniti sa veštačkim đubrivom pogodnim za kaktuse. Kaktusi se mogu đubriti specijalnim đubrivom za kaktuse ili sa đubrivom za ostale biljke koje ima manji sadržaj azota a veći sadržaj fosfora i kalijuma (đubriva koja imaju NPK= 4:10:17 ili 7:10:10 i sl.). Ako biljke češće presađujemo u svežu hranljivu zemlju, đubrenje možemo i izostaviti. Za prihranjivanje sejanaca pogodna su NPK đubriva sa odnosom 10:10:10. Kada folijarno prihranjujemo, to radimo posle zalivanja, dok je zemlja još malo vlažna.

Možemo prihranjivati i sa granuliranim đubrivom tako što po ivici saksije napravimo rupice dubine oko 2 cm gde ubacimo po koju granulu, zatrpamo i to je dovoljno za celu godinu. Međutim to je moguće raditi tamo gde ima u kolekciji manji broj biljaka.

Presađivanje kaktusa

Kaktuse presađujemo kada je saksija postala tesna (korenje izašlo ispod saksije, biljka raste preko ivice saksije) ili kad vidimo da je biljka prestala da raste. Najbolje je presađivati jednom za 1-5 godina, mlađe biljke češće presađujemo od starijih-većih. Presađujemo u ne puno veću saksiju, da bude između ivice saksije i kaktusa 1-2 cm. Da bi izvadili biljku iz saksije izokrenemo saksiju sa biljkom i o ivicu stola na kom presađujemo udaramo ivicu saksije ili sa strane sve dok biljka ne ispadne. Jednom rukom udaramo saksiju a drugom ispod biljke držimo neku pogodnu plastičnu posudu u koju želimo da ispadne biljka.

Kada izvadimo biljku iz saksije, što pedantnije ukloniti staru zemlju sa svih korenčića. Obavezno sve korenčiće raspetljati tako do vise vertikalno nadole.Tanje korenje oko glavnog možemo, ako je duže, skratiti za trećinu pa čak i za polovinu. Rezne rane dezinfikovati nekim fungicidom ili stimulatorom. Ako na korenčićima primetimo korenaste vaši onda treba koren ili celu biljku na kratko uroniti u rastvor nekog insekticida (Decis, Confidor, Mospilan, itd). Posle toga biljku treba ostaviti na toplo i senovito mesto na oko nedelju dana da se osuši i rane dobro zasuše, tek posle sadimo. Posađene biljke opet ostavimo na toplo, senovito mesto oko 7-10 dana i tek onda možemo pažljivo zaliti. Prvo zalivanje je dobro uraditi sa rastvorom nekog fungicida. Jedan od najboljih je Previkur, ali ima i drugih (Captan, Antracol, itd). Za tih 10 dana možemo nekoliko puta prskati mlakom kišnicom. Najbolje vreme za presađivanje je rano u proleće (mart-april) i leti za vreme letnjeg mirovanja (jul-avgust). Medjutim, kaktuse možemo presađivati i u drugo doba godine. Ja presadjujem od proleća do jeseni, a ako neke biljke, već pripremljene za sadnju ne stignem posaditi, ostaju u gajbicama do proleća.

Zemlja za kaktuse

Kaktusi se najviše gaje u propusnoj zemlji da bi višak vode što pre istekao iz saksije i da bi se zemlja brzo prosušila. Svaki odgajivač pravi vlastitu mešavinu u zavisnosti šta ima na raspolaganju u svojoj okolini. Mešavinu moramo koliko toliko prilagoditi onoj kakva je u oblastima-nalazištima kaktusa koje gajimo. Pravim mešavinu od 1/3 zemlje sa krtičnjaka, najbolje sa neobradjivanih površina (iz bašte, šume, sa travnate površine i sl.), 1/3 mineralnog dela bez praškastih primesa-prosejano kroz sito za brašno (sitan šljunak, pesak, usitnjene cigle-crepa, lomljeni kamenčići i sitni komadići-kuglice stiropora ili perlita) i 1/3 treseta određene pH vrednosti, kako bi barem približno bila ukupna pH vrednost napravljene mešavine, slična sa pH vrednošću zemlje na nalazištima kaktusa koje sadim. Poznato je da većini kaktusa sa Južne Amerike i epifitnim kaktusima više odgovara kisela zemlja a većini kaktusa iz Severne Amerike (Meksiko i SAD) neutralna. Potrebno je voditi računa da zemlja (ta 1/3) ne bude previše glinovita. Glinovita zemlja se teže suši a to može biti opasno ako posle zalivanja naglo zahladi.

Kaktusi se mogu gajiti i samo u mineralnim materijalima kao što je krupniji pesak, perlit, šljunak, drobljena cigla, crep, razni kamenčići i slični materijali bez hranljivih materija. U takvim slučajevima se mora veštački dodavati hrana prilikom zalivanja.

Posude-saksije za sadnju kaktusa

Saksije-posude za sadnju možemo birati i na osnovu potreba pojedinih rodova kaktusa. Za sadjnu vrsta iz roda Coryphanta, npr. potrebne su veće saksije a za Cereuse baš velike. Vrste iz rodova Ferocactus, Astrophytum, Echinocereus lepo rastu u plićim i širim saksijama. Kaktusi koji imaju repast koren, napr. vrste iz roda Ariocarpus, Sulcorebutia, Copiapoa zahtevaju uže a duboke saksije. U mnogim drugim rodovima takođe se nađu poneke vrste sa repastim korenom kojima odgovaraju uže a duboke saksije. Manje saksije trebaju mnoge vrste iz rodova Parodia, Gymnocalycium, Mammillaria.
 

Podela kaktusa prema uslovima koje zahtevaju u periodu zimskog mirovanja

Navedeni periodi vegetacije i mirovanja se odnosi na većinu kaktusa (prva grupa), međutim, prema toplotnim a i drugim zahtevima naročito tokom perioda zimskog mirovanja sve kaktuse bi mogli podeliti na četiri grupe:

1. Prva grupa zahteva za zimovanje temp. od 5-10 °C. Tu spada najveći broj kaktusa iz Meksika i Južne Amerike. Kaktusi iz ove grupe zimi dobro podnose suvo (bez zalivanja) a i znatno tolerišu lošije uslove (napr. pad temperature kraće vreme do 0 °C čak i ispod nule a i preko 10 °C. Leti zahteva većina dosta sunca i puno svežeg vazduha. Na nahladnijim mestima staklenika možemo uspešno gajiti i zimootporne kaktuse (četvrta grupa).

2. Druga grupa zahteva tokom zimovanja temp. 15 °C i više a niže temp. mogu dovesti do prehlade (nastaju razna oštećenja) ili čak i do uginuća cele biljke. U periodu vegetacije zahtevaju više vlažnosti i toplije noći. Leti kada su vrući dani prija im orošavanje jer vole vlažan i topao vazduh. Tu spadaju kaktusi iz toplih tropskih oblasti približno od Meksika do Brazila kao što su rodovi Melocactus, Discocatus, Ubelmannia, Buingia i Arrojadoa.

3. Treća grupa kaktusa su epifitni kaktusi iz vlažnih prašuma Južne i Srednje Amerike koji preko cele godine zahtevaju stalnu toplotu i vlažnost a zemlju bogatiju humusom. U periodima mirovanja vegetacije zahtevaju temp. od 10-15°C.Tu spadaju kaktusi kao što je napr. rod Schlumbergera, Hatiora, Epiphyllum i slični koji imaju drugačiji ritam života nego većina kaktusa.

4. Četvrta grupa kaktusa su zimootporni kaktusi uglavnom iz Severne Amerike, najviše iz SAD i Kanade iz oblasti gde temp. padaju ispod nule. čak i ispod -25 °C, manji broj iz Meksika. Tu spada i manji broj kaktusa iz Južne Amerike. U ovu grupu kaktusa spadaju vrste koje rastu na većim nadmorskim visinama i iz udaljenih oblasti od ekvatora. Kaktusi u tim oblastima niske temp. preživljavaju u suvoj sredini ili često zavejani snegom. Sneg padne obično na početku zime, pokrije biljke u suvoj sredini i tako izdrži do kraja zime. Znači sneg se ne topi, tako da voda iz snega nije dostupna za biljke pa time nije ni štetna, već štiti biljke od smrzavanja do kraja zime. Kaktusi iz tih oblasti kod nas ne mogu da prežive iako izdrže i veću zimu od naše (veće mrazeve) bez zaštite od zimske vlage-vode. Biljkama šteti često topljenje snega, smrzavanje zemlje pa otopljavanje kao što je kod nas (u Vojvodini i šire) što dovodi do njihovog uginuća. Vrste iz rodova Sclerocactus i Pediocactus u pustinjama SAD izdrže i do -30°C, ali u našim uslovima se ne mogu gajiti na otvorenom bez zimske zaštite ili čak i kalemljenja na otpornije zimootporne opuncije. Većina zimootpornih kaktusa još nije dovoljno ispitana, stalno se i pronalaze sa novih oblasti, mnoge vrste se teže nabavljaju i imaju stalno veću cenu pa se mnogi ne odlučuju da prave eksperimente na otvorenom bez ikakve zaštite. Potrebno je stalno proučavati uslove-oblasti (temperature leti i zimi, padavine, teren i sl.) sa kojih potiču vrste koje želimo gajiti, da bi ih uspešno gajili i imali radost, naročito kada nam procvetaju. Zimootpornost kaktusa je nasledna osobina koju su sticali hiljadama godina. Da bi prilikom eksperimenta utvrdili da li je neka sukulentna vrsta-biljka zimootprna, mora 3-4 dana uzastopno (danju i noću) izdržati barem -5°C. Na osnovu mog skromnog iskustva u gajenju kaktusa iz ove grupe, listajući stručnu literaturu, razne stručne časopise, kataloge i internet stranice mogu reći da se u našim uslovima mogu gajiti ili njihovo gajenje se može svesti na četiri načina u zavisnosti od njihove zimootpornosti. Koji način tj. koju grupu kaktusa ćemo gajiti zavisi i od naših finansijskih, prostornih i drugih mogućnosti. Zemlja u koju se sade zimootporne biljke mora biti dobro propusna sa dobrom drenažom da suvišna voda što pre ode iz saksije ili gredice. O svemu navedenom nešto opširnije u narednim naslovima.
 

Načini gajenja zimootpornih kaktusa

Gajenje zimootpornih kaktusa je interesantno jer oni ne zahtevaju veće materijalne troškove. Prema njihovim prirodnim predispozicijama, ja bih, prema načinu gajenja, formirao 4, odnosno 5 grupa zimootpornih kaktusa. U koju grupu, prema načinu gajenja će se svrstati neki kaktus, zavisi od njegovog prirodnog lokaliteta (temperatura, zemljište, padavine). Zimootporni kaktusi su sposobni da se pripreme za niske temperature. U samoj biljci je genetski određeno koliki minus može da izdrži. Mnoge biljke koje su botaničari svrstali –odredili u jednu vrstu, imaju mnogo lokaliteta, često veoma udaljenih jedan od drugog pa im je i klima različita. Negde su najniže temperature -7°C a negde -15°C itd. Kako će se koja vrsta gajiti i koliki će minus podneti u našim krajevima u mnogome zavisi od pripremljenosti (kondicije) biljke, odnosno uslova u kojima prezimljava. Da bi biljka izdržala veći minus, treba da na vreme zimu dočeka u potpuno suvoj sredini, tj. zemlji. Veoma je važno da relativna vlažnost vazduha bude što manja i da se provetravanjem obezbedi strujanje vazduha.

Najotporniji zimootporni kaktusi bi trebalo da izdrže i našu vlažnu zimu bez ikakve zaštite (četvrta grupa). Zvanično objavljenu temperaturu treba uzeti samo orijentaciono jer je temperatura iznad zemlje, tj.biljaka mnogo niža..

PRVI NAČIN

Puno kaktusa se može gajiti u stakleniku sa sniženom temperaturom. Prva varijanta ili grupa kaktusa napr. do oko -7°C (kratkotrajno povremeno i do -10 °C) ili Druga varijanta do -12°C ( čak kratkotrajno može povremeno da padne i do -15 °C) koja nastupa noću tj. najniža je pred jutro a da danju budu temp. i iznad nule. Staklenik, zastakljena terasa ili balkon moraju imati mogućnost održavanja najniže planirane-potrebne temp. nekim grejnim telom, prema svojim mogućnostima i zahtevima biljaka koje želimo da gajimo.

DRUGI NAČIN

Mnogi kaktusi se mogu gajiti u negrejanom stakleniku, biljke koje izdrže do -23°C i više. Kod nas u Vojvodini (Bačkom Petrovcu) bilo je godina kada je zimi danima bila temp. -23°C. U ovakvom stakleniku, kod dugotrajnih mrazeva temp. se izjednačuje sa spoljnom. Pošto se biljke smrznu, da ne bi došlo do oštećenja kod naglog otkravljivanja, kada na staklenik zasija sunce, treba biljke pokriti sa jednim slojem papira od novina ili natron vreća. Ispod papira se biljke postepeno odmrzavaju pa neće doći do njihovog oštećenja. Iznad kaktusa na letve se može zategnuti i PVC folija, malo sa padom da se po njoj sliva voda ako bude kapljalo sa staklenika. Na taj način se biljkama omogućava suva sredina koja im je potrebna za dobro prezimljavanje. U negrejanom stakleniku mora biti i zimi veoma dobro provetravanje, čime se smanjuje vazdušna vlaga (da ne bi dolazilo do orošavanja stakala, kapljanja vode na biljke i zemlju oko njih) a mora biti i dobra zaštita korena biljaka da ne dolazi do njihovog smrzavanja. Znači: gajenje metodom „noge u suvom“, odnosno kaktuse držati u suvoj sredini u negrejanom stakleniku sa dobrim provetravanjem. Kada se gaje kaktusi u negrejanom satkleniku potrebno je u jesen oko mesec dana ranije prestati sa zalivanjem a u proleće mesec dana kasnije početi zalivati nego kada se kaktusi gaje u grejanim staklenicima. Kaktuse je najbolje posaditi direktno u zemlju, na gredice u stakleniku gde će daleko bolje prezimiti nego ako se gaje u saksijama. Ako ipak gajimo biljke u negrejanom stakleniku u saksijama treba ih saditi u veće saksije ili saksije ukopati u treset ili neku mešavinu koja će štiiti koren od smrzavanja. Zimootporni kaktusi su osetljivi na mraz zbog smrzavanja korena, a ne tela. Biljke koje se smrznu, smrzle se zbog toga što im se koren smrzao a odatle je infekcija zahvatila celu biljku. Mnoge vrste kaktusa iz ove grupe možemo gajiti (ili praviti eksperimente) na treći način odnosno gajiti na otvorenom ali ih natkriti da budu zimi u suvom. U negrejanom stakleniku možemo eksperimentisati sa raznim biljkama koje želimo gajiti u negrejanom stakleniku ili ih pripremati za gajenje na otvorenom. Možemo probati sa vrstama iz rodova: Ancistrocactus, Coryphanta, Echinocereus, Escobaria, Mammillaria, Navajoa, Neobesseya, Toumeya, Opuntia, Sclerocactus, Pediocactus, Echinomastus, Austrocactus, Tepchrocactus, Trichocereus, Gymnoclycium itd. Možemo eksperimentisati sa biljkama koje rastu iznad 3000m. n. m. u Južnoj Americi... Za gajenje biljaka u stakleniku bez grejanja, na otvorenom i druge načine moramo se interesovati i saznati podatke o klimi tj. u kakvim uslovima rastu u prirodi odakle potiču.

TREĆI NAČIN

Neki kaktusi se mogu gajiti napolju ali sa zaštitom od preterane vlažnosti ( natkriti staklom, PVC folijom, leksanom i sl.), od dugotrajnih kiša i previše snega. Priprema za njhovo zimovanje je u tome da ih natkrijemo još u jesen (krajem sept. početkom okt.) pre dugotrajnih kiša a otkrivamo u proleće (mart-april). Za gajenje na ovaj način, sem opuncija, su interesantne i veoma lepe biljke iz rodova Coryphantha, Echinocereus, Escobaria, Pediocactus, Sklerocactus i dr. Medjutim, meni su kod ovog i narednog načina gajenja problem pravili puževi golaći. (Vidi kod naslova: Štetočine i bolesti zimootpornih kaktusa)

ČETVRTI NAČIN

Neki kaktusi (njihov najmanji broj, uglavnom iz roda Opuntia, Cylindropuntia i Neobesseya) se mogu gajiti na otvorenom bez ikakve zaštite i u našim uslovima. Vrste koje spadaju u ovu grupu u prirodi rastu na visokim nadmorskim visinama i na najudaljenijim mestima od ekvatora gde zimi ima dosta padavina. Može se reći da je klima veoma slična našoj. Najviše vrsta raste u jugozapadnim delovima SAD u državama Nju Meksiko, Utah, Nevada, Oklahoma, Arizona itd. U kanadskim provincijama Manitoba i Alberta rastu neke najotpornije zimootporne vrste iz roda Coryphanta i Opuntia. U Južnoj Americi takodje ima vrsta koje mogu cele godine na otvorenom i u našim uslovima da prežive.To su kaktusi koji potiču sa planina najjužnijeg dela Južne Amerike ali je njih daleko manji broj. Kišovito vreme u proleće (april) ne pogoduje vrstama i varijantama E. triglochidiatus na formiranje cvetnih pupoljaka i oprašivanje cvetova, pa bi dobro bilo te biljke u to vreme natkriti staklom ili PVC folijom. Drugi period kada ni Pediokaktusima ne odgovara kišovito pa toplo je u vreme Medarde (oko 8.VI.). Može se konstatovati da biljke iz ove grupe našu zimu prežive bez većih problema na sopstvenim korenima. Problemi mogu nastati u proleće i leti od previše vode i naglog otopljenja pa je natkrivanje-regulacija padavina i kod ove grupe kaktusa opravdana. Treba imati na umu da kod nas može čak za jedan dan da padne toliko kiše koliko na nalazištima mnogih zimootpornih kaktusa padne za godinu dana.

LITERATURA:

1. Časopis KAKTUSY 2/96 str. 44, Zimootporni kaktusi iz Južne Amerike
2. Časopis KAKTUSY 1/95 str. 24, Z našich sbirek: Violeta Pazuorova: Gajenje zimootpornih kaktusa na otvorenom, nadkriveni staklom.
3. Časopis KAKTUSY 4/96 str.118, Violeta Pazuorova, o gajenju zimootpornih kaktus na otvorenom, nadkriveni staklom.
4. Časopis KAKTUSY 1/98 str. 6, Gabriel Vereš: Zimovzdorne kaktusi USA a Kanady
5. Časopis KAKTUSY 1/2000 str.3, Gabriel Vereš: Kaktusy, alebo lekna. (Iskustva o gajenju zimootpornih kaktusa)
6. Časopis CACTACEAE etc. 4/91 str.12, Slavomir Dupal: Kaktusy bez topeni
7. Časopis CACTACEAE etc. 2/01 str.67, Zo skusenosti pestovatela: Ing. Petr Pasečny: Sukulenty a xerofyty na skalkach
8. Knjiga; Gabriel Vereš: Mrazuvzdorne kaktusy severnej ameriky, 2003.
9. Knjiga; Tomaš Biba: Zimovzdorne kaktusy v našich zahradach,Grada, Praha, 2007.

Gajenje zimootpornih kaktusa na otvorenom prostoru

Ako želite da gajite kaktuse bez staklenika, bez seljenja u jesen u kuću ili podrum i bez troškova za grejanje, onda se opredelite za gajenje zimootpornih kaktusa na otvorenom prostoru.

Moramo se potruditi da, prilikom ovakog gajenja, našim biljkama obezbedimo uslove što sličnije onim u domovini. Zbog toga treba naše biljke podeliti na grupe sa sličnim potrebama: napr. na one koje ćemo gajiti bez ikakve zaštite i na one koje moramo gajiti nadkrivene. Potrebno nam je znanje o poreklu naših biljaka ili barem moramo ispitati (na uzorku) njihovu zimootpornost da ne bi izgubili lepe i vredne biljke. I za ovakav način gajenja kaktusa moramo se dobro pripremiti-izabrati pravu biljku, odgovarajuće mesto i obezbediti odgovarajuću zemlju.

IZBOR I UREDJENJE MESTA ZA ZIMOOTPORNE KAKTUSE

Zimootporni kaktusi traže puno sunca zbog čega im treba obezbediti najsunčanije mesto. Najpogodnije mesto za ovu vrstu kaktusa je ono koje je maksimalno ocedno, zaštićeno od vetra, okrenuto prema jugu, jugo-istoku ili jugo-zapadu. Idealno je imati uzdignut teren, neku kosinu, i tada je dovoljno kod svake biljke, znači lokalno, dodati pogodnu mešavinu zemlje. Poznato je da u prirodi većina zimootpornih kaktusa raste na krečnom alkalnom zemljištu oko pH 7. Ako imamo teže zemljište i još ravno, potrebno je mesto pripremiti tako što izvadimo zemlju do željene dubine (napr. 25-50cm) u zavisnosti od težine zemlje i terena, napravimo "kadu" u koju ubacimo drenažni sloj ravno sa terenom, ogradimo gredicu ciglama ili kamenom tako da nam stane sloj zemlje za kaktuse za sadnju biljaka debljine oko 10 cm (radi boljeg odvodjenja suvišne vode od biljaka), mestimično malo ukopamo veće kamenje, posadimo biljke, stavimo manje kamenje oko biljaka i na kraju ukrasni sloj od sitnih kamenčića debljine nekoliko cm. Najbolje je da ukrasni sloj bude tamniji da bi akumulirao što više toplote.

Primeri gredica za zimootporne kaktuse

1. gornji sloj debljine oko 10-15 cm , samo čist šljunak (napr. zrnatosti 2-10mm) sa drenažnim slojem (kamen, komadi cigala, veći šljunak i sl.) od oko 15-30 cm. Što je teža zemlja u bašti, drenažni sloj treba da je deblji.
2. samo pesak napr. 15cm a ispod njega drenaža od šljunka veće veličine
3. zemlja sa krtičnjaka (najbolje iz šume i drugih neobra djivanih površina), pesak -šljunak (najbolje prosejan a upotrebiti zrnatosti preko 2mm), komadići pečene cigle, biber crepa i sl. (veličine nekoliko cm) i treset u odnosu 1:1:1. Iskopati jamu-korito dubine oko 25 cm i u tu jamu ubaciti navedenu mešavinu ravno sa okolinom. Ovaj prostor oivičiti, nasipanjem izdići iznad terena bar 5-10 cm, ubaciti veće kamenje, posaditi biljke, oko njih estetski uklopiti manje kamenje a na kraju oko biljaka posuti dekorativni kamen-krupniji šljunak, tucanik i sl.
4. drenažni sloj debljine 15 cm od većeg šljunka, pa 10 cm šljunka srednje veličine (frakcije) i na kraju 10 cm sitnijeg šljunka (ali ne sitnijeg od 2mm) ravno sa terenom. Posle možemo oivičiti gredicu sa napr. dva reda cigala ili većim kamenom da možemo prostor podići-nasuti oko 10 cm iznad ravni terena sa napravljenom zemljom za sadnju kaktusa.
5. ako imamo brdovit teren sa nagibima gde je dobar prirodni odvod suvišne vode ali je zemlja teža, tu možemo na nagib samo naneti sloj debljine oko 30 cm sastavljen samo od peska i šljunka (1:1) i u njega saditi biljke.

Navedeni primeri za gredice bi se mogli realizovati na manjim površinama dok na većim ne dolazi u obzir iznošenje zemlje (pravljenje „kade“). U tom slučaju treba trećinu zemlje sa tog terena pomešati sa trećinom peska i trećinom frakcije sitnijeg šljunka čime će zemlja postati propusnija. Površinu izravnamo, za svaku biljku iskopamo veću rupu u koju stavimo malo odgovarajuće mešavine zemlje, posadimo biljku vodeći računa o pH vrednostima za svaku biljku.

Sadnja pored kuće

Pogodna mesta za sadnju zimootpornih kaktusa su i nadkrivene uzane površine pored kuća gde praktično zbog suvoće zemlje neće ni trava da raste. Uredjivanjem tih površina koje su sa južne, jugoistočne ili jugozapadne strane možemo dobiti pogodno suvo i toplo mestu za sadnju mnogih zimootpornih kaktusa.

Balkon, terasa, krovovi

Zimootporni kaktusi se mogu gajiti čak i na krovovima baštenskih kućica, garaža, ako imaju makar mali pad. Takođe, mogu se gajiti u saksijama, sandučićima na balkonu ili terasi tokom cele godine. Utom slučaju, saksije i sandučići moraju biti veći nego kada se kaktusi gaje u stakleniku. Ali, bez obzira u čemu se gaje, korenje i zemlja moraju biti zaštićeni od smrzavanja, najbolje komadima stiropora. I u sandučićima će zimootporni kaktusi dobro napredovati ako je dobro urađena drenaža-odvod suvišne vode. Nega je veoma jednostavna: 1-2 puta mesečno zaliti i jednom godišnje pođubriti. Na dno sandučeta se stavi drenažni sloj od krupnijeg šljunka a najpogodnija mešavina za sadnju u sandučiće je smeša peska, treseta i šljunka u jednakim odnosima.

Zemlja za zimootporne kaktuse

Najbolje je uzeti zemlju sa krtičnjaka iz šume ili sa neobrađivanih površina, po mogućstvu glinasta.To je prvi deo mešavine. Drugi deo je mineralni sastav: pesak, šljunak, usitnjena cigla, crep, kamen, perlit, stari krečni malter.

Treći deo je treset ili dobar, zreo kompost od lišća, bez nerazgrađenih listova i koji je bar jednu zimu promrzavan. Svi sastojci treba da budu veličine 2-10 mm a izmešani u odnosu 1:1:1. Zemlja za zimootporne kaktuse mora biti jako propusna, vazdušasta, ne jako hranljiva i neutralne do malo alkalne reakcije.

Drenaža se može napraviti od šljunka veće frakcije, odpadnih komadića cigle, crepova i lomljenog kamena. Iznad tog grubog dela dobro je dati tanji sloj peska ili sitnog šljunka kao filter. Na njega poredjati ako imamo veliko kamenje ali tako da, kada naspemo zemlju za sadnju , kamenje viri iznad zemlje oko 10-15 cm.

Voda-padavine-zalivanje

Kaktusi ne mogu bez vode ali višak vode može da ih uništi. U stakleniku, plasteniku ili natkrivenom delu možemo da regulišemo količinu vode i vreme-period kada ćemo ih zalivati dok na otvorenom ima problema. Kao što sam već spomenuo mali deo vrsta zimootpornih kaktusa može bez problema podneti našu klimu. Ali, nije svaka zima ista. Nekada je previše padavina, naglog otopljavanja, pa opet smrzavanja a nekada je i vazdušna vlaga suviše visoka. Ledom okovane biljke, iako zimootporne, mogu propasti jer nemogu da dišu. Kod nas su padavine obilnije a i drugačije su raspoređene nego u domovini ovih kaktusa. Zimootporni kaktusi sa suvih pustinjskih oblasti ne podnose naše dugotrajne kiše pa ih zato treba natkriti staklom, PVC folijom, leksanom i sl. Suština je u tome da im omogućimo suvu zimu kakvu imaju u svojoj domovini. Nadkrivanje se može uraditi na visini od 25-40cm tako što se odabrana natkrivna ploča stavlja na držače –kočiće koji su raspoređeni na 4 strane čime se obezbeđuje cirkulacija vazduha. Umesto kočića može se upotrebiti veće kamenje i sl. na koje se stavlja ploča. Jako je važno da natkrivna ploča ima pad da bi se voda odvodila van gredica. Natkrivanje je kod nas važno naročito u jesen kad ima dosta kiše a kaktusi treba da se spreme za zimu. Natkrivanje je važno i u proleće i u leto. U proleće neki kaktusi već zameću cvetove pa im ne odgovaraju prolećne kiše a ni topljenje snega, naročito biljkama iz grupe E. triglochidiatus. Leti, za vreme Medarde cvetaju mnogi kaktusi a nekima ne odgovara cvet pun vode. Jednodnevna kiša neće škoditi ali više dnevna može veoma naškoditi biljkama.

Najjednostavnije i najjeftinije natkrivanje može se obezbediti PVC folijom koja se zategne i pričvrsti na lagane letvice, štapove od bambusa i sl. a onda se pričvrsti o zabodene kočiće. Konstrukcija mora biti dovoljno jaka da izdrži sneg i vetar.Takva konstrukcija se lako i brzo montira i demontira. Konstrukcija ni u kom slučaju ne sme, ni pod opterećenjem snega, dodirivati vrhove kaktusa da se ne oštete vrhovi biljaka.

Zalivanje zimootpornih kaktusa na otvorenoj gredici nije potrebno. U slučaju ako je dug sušni period, jedno zalivanje u rano jutro prijaće biljkama. Ako je površina natkrivena protiv prirodnih padavina trajno cele godine ili je pored kuće ispod nadstrešnog dela, onda prema vremenu, posle isušivanja terena dovoljno je 5-6 puta dobro zaliti u periodu vegetacije.

Sadjenje zimootpornih kaktusa na otvoreno bez ikakve zaštite.

Pre nego što neku biljku posadimo na pripremljenu gredicu ili u kamenjar, moramo proveriti predispozicije zimootpornosti te biljke prema njenom poreklu. To možemo uraditi i tako da samo jednu biljku izložimo spoljašnjim uslovima. Biljke koje ispitujemo treba da su stare nekoliko godina i da imaju razvijen korenov sistem. Sadimo ih zajedno sa zemljom, tj. ne rastresamo korenov sistem, i to u proleće-(april-jun) da bi se kaktus dobro zakorenio do zime. Najbolje je ove kaktuse saditi kada su dani oblačni i oko nedelju dana ih seniti dok se ne prilagode otvorenom prostoru (ako su do tada bile u stakleniku).

Sadimo ih na dubinu na kojoj su i bili u saksiji. Izuzetak su kalemljeni kaktusi koje sadimo malo dublje ali tako da kalemljeno mesto bude 1-2 cm iznad zemlje. Kada naspemo kamenčiće, izgledaće kao da je na svom korenu. Odrasle biljke prvi put malo zalijemo tek nedelju dana posle sadnje a mlade biljke (sejance stare oko 3 godine), možemo trećeg dana malo zaliti ili samo prskati.

Sadnja lukovičastog i drugog bilja zajedno sa zimootpornim kaktusima na otvorenoj gredici.

Da bi neke biljke kombinovali sa kaktusima, moramo voditi računa o korišćenju herbicida. U tu svrhu su pogodne lukovičaste biljke kao što su krokusi, botaničke mini lale, nizak iris, (I.reticulata), holandski iris, narcis, (naročito botanički—nizak), niske i male ukrasne lukove, puškiniju, presličicu, scile i dr. Po ivici gredice možemo posaditi razne niske ukrasne trave, lavandu, ruzmarin i slično.

Na mojoj gredici sa zimootpornim kaktusima i drugim sukulentnim biljkama ima dosta lukovičastih i drugih biljaka. Kako izgleda moja gredica možete videti u FOTOGALERIJI-zimootporni kaktusi i drugi sukulenti.
 

Štetočine i bolesti zimootpornih kaktusa

Štetočine

Gajenje kaktusa na otvorenoj gredici ima niz prednosti (kao što sam spomenuo, nema troškova za gradnju staklenika, njegovog grejanja ili prenošenja kaktusa u kuću-podrum itd), ali pojavljuju se, pored previše padavina i štetočine. Štetu mogu da naprave naročito puževi (i to bez kućice-„golaći“), žičari, mravi, crveni pauk, razne gusenice, uholaže, vaši, ose itd., pa čak i mačke (naročito ispod nadkrivenog, suvljeg dela).

Puževi bez kućice znaju u vlažnoj godini da se puno namnože a noću degustiraju cvetove, plodove i same biljke. Dobro je što ostavljaju trag pa ih možemo dosta lako otkriti i pokupiti. Pošto se obično vraćaju na isto mesto da jedu noću, sa baterijom ih možemo pokupiti. Meni su dosta biljaka uništili mali "golaći"jer se oni neprimetno uvuku u biljku i iznutra je jedu dok ne ostane samo kožica i bodlje. Zbog njih razmišljam da zimootporne kaktuse posadim na pult koji je izdignut i dobro izolovan od hladnoće da se korenje ne bi smrzlo. Za uništavanje puževa ima specijalnih preparata u obliku mamaca, napr. Mesurol. Možemo im spremiti i klopke tako što zakopamo posudicu u koju sipamo 1-2 dcl piva, pokrijemo u ravni gredice ali tako da se mogu uvući ispod poklopca-kamena. Možemo uveče staviti na više mesta mamke napr. izdubljen krompir, jabuku i slično što vole puževi. Izdubljen krompir stavimo otvorom nadole, tako da puž može da udje u udubljenje gde se sakrije i hrani. Ujutru pregledamo klopke i pokupimo puževe.

Žičari znaju da unište korenje ili čak i celu biljku iznutra. Njima kao i drugim zemljišnim štetočinama odgovara gredica zimootpornih kaktusa jer se ne obradjuje pa mogu na miru da se razmnožavaju. Protiv žičara i drugih zemljišnih štetočina ima mnogo raznih zemljišnih insekticida u obliku granula (Rovocid, Galation, Foksin, Hlorpirifos, Basudin itd.) koje treba posuti po površini barem 1-2 puta godišnje.

Mravi, praveći mravinjak i sakupljajući seme, mogu da naprave štetu veću nego ako se pojave u stakleniku. Mravinjak mogu da naprave baš oko biljke. Po lepom vremenu treba rasturiti mravinjak i posuti ih sa praškastim insekticidom kao i mesta gde ulaze.

Crveni pauk može da se pojavi naročito ako su u blizini voćna stabla, ali ipak manje pravi štetu nego kada se pojavi u stakleniku.

Bolesti zimootpornih kaktusa

Kada se pojavi neka bolest, obično je posledica neke naše greške u gajenju. Odmah, čim primetimo, treba reagovati. Najčešće je potrebno odstraniti napadnut deo i ranu dezinfikovati nekim od pogodnih fungicida.

Hloroza se manifestuje žutilom na pokožici kaktusa, slabijim rastom, biljka ne cveta, smanji joj se otpornost na hladnoću i može da ugine.To je sve posledica nedostatka ili viška kreča u zemljištu. Potrebno je podjubriti sa djubrivom koje sadrži mangan i gvoždje. Može se desiti i kaktusima koje rastu u oblastima gde u zemlji nema kreča a kod nas ga, npr. ima previše napr. Pediocactus nigrispinus iz Oregona, P. simpsoni iz Wajominga, P. simpsoni ssp indranus iz Ajdaha.

Fusarium i druge truleži se mogu javiti u našim uslovima u jesen, proleće ali i leti i zimi kada je velika vazdušna i zemljišna vlažnost. Bolest se javlja zbog previše vlage u odredjenom periodu kada tim biljkama ne odgovara a mi nismo pravovremeno reagovali da ih zaštitimo. Može se javiti na cvetu, plodu i korenu, odakle može ući u biljku i uništiti je. Najoosetljivije vrste i njihovi varijeteti su Echinocereus triglochidiatus, E. fendlerii, Oputia basilaris itd. Ako je napadnut koren, treba biljku uneti u topao prostor-staklenik koren do zdravog dela orezati, zaštititi nekim fungicidom i ostaviti da se prosuši pa posle još prekontrolisati i dati je da se ožili. Kada je napadnut cvet ili plod treba ga odstraniti a mesto-ranu pregledati i zaštititi fungicidom, najbolje sistemičnim.

Radi preventivne zaštite od raznih truleži, zimootporni kaktusi se mogu zaštiti u jesen prsknjem ili zalivanjem sa nekim kontaktnim fungicidom sa širim spektrom delovanja (Antracol, Captan, Mankogal itd). Kada se već na nekom mestu pojavi trulež treba koristiti fungicide sistemičnog delovanja Teldor, Previkur, Svič, Sygnum itd.

Zaštita od korova

Ručno pleviti gredicu sa zimootpornim kaktusima je nemoguće uraditi i sa rukavicama a da ne budemo izbockani. Iz tih razloga mnogi su probali-ispitivali razne herbicide i utvrdili da se mogu koristiti sa uspehom. Kaktusi imaju na kožici sloj voska i druge sastojke koje ih štite od skoro svih vrsta herbicida (tzv. selektivni koji deluju na uskolisni korov ili širokolisni korov kao i totalni herbicid). Jedino herbicidi koji deluju na razgradjivanje hlorofila, kao što je napr. Roundup mogu da oštete kaktuse ako se koriste u vreme pune vegetacije kaktusa ali, ako se koriste u periodu mirovanja kaktusa onda ni ti herbicidi ne nanose štetu. Zbog toga ih možemo bez problema u propisanoj dozi koristiti po celoj površini. Prema tome, najpogodniji je totalni herbicid. Veoma dobri su i herbicidi koji deluju na seme biljaka (napr. Afalon, Stomp i drugi) tako da njihovim korišćenjem u rano proleće parcela ostaje čista tokom cele vegetacije.
 

Moji kaktusi i druge sukulentne biljke posađene na otvorenom

Biljke posađene na otvorenom možete pogledati u mojoj FOTOGALERIJI – Zimootporni kaktusi i drugi sukulenti

PRVI DEO – KOD ULAZA

Deo od kuće do staze je od jeseni do proleća natkriven PVC folijom. Drugi deo od staze do kolskog prolaza je otkriven cele godine

POSAĐENO U PROLEĆE 2011

298 Cilindropuntia imbricata PP 103, Manzano Mts, NM, SAD, posadio 1 kom. (Chr.PP103/91)

299 Cilindropuntia imbricata (Moja rez. ?)), posadio 2 kom.

1457 Opuntia phaecantha SB 96, Manzano Mts, NM, SAD, (-23°C), posadio u baštu još ranije, veoma je invaziona i otporna. Presadio na dva mesta. (Chr.4281.0/93)

584 Opuntia humifusa, posađena u bašti odavno, veoma je otporna. Presadio na dva mesta. (Moja Rez ?)

1364 Opuntia tortispina DJF 1298, Lawton, Oklahoma, SAD, posadio 1 kom. (Chr.4289.2/93)

1203 Opuntia tardospina DJF 1323, Arden, Teksas, SAD, zimootporna, posadio 1 kom. (Chr.4289.1/93)

1690 Opuntia sp. iz mešavine semena iz Nemačke. Posadio 1 kom.

1691 Opuntia sp. iz meš. semena iz Nem. Posadio 1 kom.

1458 Opuntia engelmanii DJF 1299, Reagan Co, Teksas, SAD, posadio 1 kom. (Chr.4245.3/93)

1692 Opuntia sp. iz meš. semena iz Nem., posadio 1 kom.

355 Sempervivum topaz, posađen odavno u bašti. Presadio na jedno mesto

Sed. Sedum sitan zelen list (sličan S. acre), žut cvet. Odavno je u bašti, presadio na jedno mesto.

1724 Sedum dasyphyllum (Sedum sitan siv list, beli cvet)

1414 Sedum palmeri, posadio na jednom mestu u ovoj parceli.

SK Sedum mali ali širi zelen list, žut cvet, posadio na jednom mestu u uglu parcele pored ulaza u kuću.

SSv.? Sedum spurium v. ?, posadio u baštu odavno. Ima crvenkast list

1535 Sedum spurium variegata, crveno-beli list. Posadio na jednom mestu.

SR Sempervivum rubin (crven), odavno posađen u bašti. Presađen na jednom mestu.

285 Orostachis spinosus, (Chr. 6805.30/05) posadio 1 kom.

1725 Orostahis aggregata (zelen, posadio u baštu još odavno) presadio na 2 mesta.

1383 Yucca glauca v. gumeyi DJF 956.52, Torr. Co, NM, SAD. (Chr.6954/95) Bila posađena u bašti od ranije, presadio 2 kom.

303 Graptopatalum paraquayense, posadio na jednom mestu u ovoj parceli.

BP Bledoplava presličica

789 Delosperma cooperi, u bašti posađena odavno, presadio na 3 mesta.

AF Allium flavum posadio na jednom mestu.

365 Sedum spectabile

POSAĐENO U PROLEĆE 2. IV. 2012

65 Chamaecereus silvestri, posađen 1 kom.

1123T Echinocereus viridiflorus (tamne bodlje), posadio 2 kom. (Chr992/95)

1283 Echinocereus coccineus SB 850, Landrone Mts., Socorro Co, NM, SAD, posadio 2 kom. (Chr.308/91) i (3 kom. su ispod leksana)

846 Echinocereus baileyi (-12°C)-zbog ovog podatka sam ih u jesen 2012 izvadio i ostavio u garaži sa zemljom na korenu. U proleće 2013 ću ih opet posaditi na njihovo mesto. (Moje 2000)

1620 Agava utahiensis v. kaibabensis RS 2125, posadio 3 kom. (B521/2.7/10)

1388 Agave parryi SB, Mimbres, NM, SAD, posadio 3 kom. na parceli 2. (Chr.6628.5/95)

SPZ Sempervivum sp. (paučinasta), posadio 1 kom.

SZ Sempervivum sp. , posadio 1 kom.

1726 Orostachis iwarenge, posadio na dva mesta

1294 Delosperma spec. PV 1702, Gian Castle, severna granica Lesoto-JAR, ljubičast mali cvet, treba da je pogodna za kamenjar, posadio na više mesta (Chr.6089.13/11)

1295 Delosperma spec. PV 1302, Moddlerpoot, mali tamnije ljubičast cvet, pogodna za kamenjar, posadio (Chr.6089.15/11)

1296 Delosperma spec. Geatt Reinet, cvet mali, žućkastobeli, ima kaudeks, ponekad izmrzne u kam. pa je treba zimi nadkriti. Posadio 3 kom. (Chr.6089.23/11)

358 Opuntia ursina PP 086, Virgin River George, Coconino Co, Arizona, SAD, posadio 1 kom. (Chr.PP 086/91)

BELEŠKE O PREZIMLJAVANJU BILJAKA

Zima 2011/12

U jednom periodu je bilo puno snega, oko 50 cm (vidi slike) i veoma hladno, dugo je bilo oko -23°C a nekoliko dana i -28°C.

Evo kako su prezimile pojedine biljke posmatrane u proleće 6.IV. 2012. Najlon kojim je deo od kuće do staze bio natkriven sam skinuo u trećoj dekadi marta meseca 2012.

1414 Sedum palmeri je lepo prezimio ispod snega, nije bio natkriven

1203 O. tardospina DJF 1323 prezimila lepo iako je bila ispod snega, nije bila natkrivena kao i sve ostalo u njenoj liniji (303; 1383; 789; 1726, 1725 kao i naveden 1414).

Sve biljke, nenatkrivene i natkrivene su veoma lepo prezimile, čak i br. 1691 Opuntia sp. koja je visoko narasla pa sam je morao saviti ispod najlona.

Zima 2012/13

U jesen sam ove godine natkrio celu površinu od kuće do staze sa PVC foliom.. Početkom zime, tj. početkom dec. 2012 je napadalo puno snega (kao i prošle godine) samo nije bila tako jaka zima, čak se može reći dosta blaga. Kada se sneg otopio, negde oko 20. dec. zima je bez snega (više pada kiša nego sneg) a temp. je do -10°C (najčešće od 0 do -6°C) a preko dana u plusu (najčešće od 0-7°C). Ovo sam pisao 15. II. 2013, na Sretenje. U narodu se kaže da od tog dana počinje proleće, medved izlazi iz brloga i ako vidi svoju senku (ako je dan lep i sunčan) vraća se u brlog jer će zima trajati još 6 nedelja, ali ako je oblačno i kišovito kao danas onda se meda ne vraća u brlog jer više neće biti jake zime. Krajem feb. i početkom marta (pisao 9.III.) ujutru je bilo uglavnom u plusu 5°C i više, 2-3 dana je bilo samo oko -1 do -2 a preko dana iznad 10°C čak 15-18°C pa sam 8.III. 2013 čak otkrio zimootp. kaktuse u bašti pa ih je 8. i 9. III. kiša dobro zalila. Pošto su najavili i dalje kišovito 10. III. sam ih ponovo pokrio leksanom a deo sa PVC folijom samo oko 50 cm od zida. 14.III. je pre podne baš lila kiša a posle podne je zahladilo i predveče je kiša prešla u sneg tako da je jutro 15.III. svanulo sa oko 5-10 cm snega, jer je vejao sa jakim hladnim vetrom. Ujutru 15.III. je temp. bila -4°C a u najtoplijem delu dana samo -1°C, kao da se zima ponovo vratila.

16.III. ujutru -6°C a danju -1°

17.III. ujutru -7°C a danju oko 2°C

18.III. ujutru -2°C a danju oko 7°C

19.III. ujutru već +4°C a danju 14°C

Posle zime sam utvrdio da delosperma Br. 1294 nije otporna na otvorenom, a ako je natkrivena, izgleda propadne od nedostatka vlage (morala bi se neoliko puta zaliti i tokom zime, kao te što sam ostavio u stakleniku). Delosperma Br. 1296 na otvorenom gine a natkrivenu treba zalivati. Od tri biljke br 1620 jedna je uginula a izgleda da će još jedna uginuti, verovatno su još bile dosta male kada sam ih posadio na otvoreno, imaju dosta slab koren.

Zima 2013/14

Do kraja 2013 snežnog pokrivača nema, samo je jednom padalo malo snega koji se brzo otopio. Jutarnje temperature su samo kraće vreme bile u minusu a preko dana u plusu. Skoro ceo dec. jutarnje temp. su u plusu čak i 7-9°C a tokom dana preko 10-14°C (kao i danas 7. Jan. 2014) dok u svetu besni nevreme (naročito u SAD i Kanadi ali i na zapadu Europe) kod nas ne pada čak ni kiša. Pogledom po parceli deluje da je sve za sada i previše sveže. Sredinom jan. temp. ujutru i dalje u plusu a dnevne i preko 15° C (kao danas 19.01.2014).

DRUGI DEO-DO PREDHODNOG

Deo od kuće do isprekidane linije je od jeseni, kada nastupa kišovito vreme, pa sve do proleća, natkriveno leksanom dimenzija 90 cm x 200 cm na visini od oko 30 cm. Leksan je postavljen na 4 kočića a kroz rupice pričvrćen žicom da ga vetar ne pomeri. Peti kočić je ispod leksana na sredini, da se leksan ne savije pod teretom snega. Leksan ima pad od kuće ka stazi tako da se voda sliva na Muscari plumosum, br. 558, 789 1388 što baš nije dobro a vlaga se širi (tj. zemlja je vlažna sve do linije crta-tačka-crta i ispod leksana, oko 30 cm ispod leksana) isto je i sa desne strane pa br 65, 303-oba bokora imaju vlagu, čak i Mam. 74 pa i jedna biljka 1283. Moraću nešto drugo smisliti da odvedem vodu malo dalje. Precrtani brojevi su uginule bilke.

BILJKE SAĐENE U PROLEĆE 2011

358 Opuntia ursina PP 086, Virgin River Gorge, Coconino Co, Arizona, SAD. Posadio 1 biljku. (Chr. PP 086/91)

360 Opuntia basilaris PP 083, Kelso, San Bernardino Co, Kalifornija, SAD. Posadio 1 biljku. (Chr.PP 083/91)

1234 Echinocereus fendleri v. rectispinus SB 456, Lake Valley, Siera Co, NM, SAD (-20°C). Posadio 2 biljke. (Chr.886.1/)

1243 Echinocereus triglochidiatus v. inermis. Posadio 2 biljke. (Chr.981.5/90)

1194 Echinocereus triglochidiatus v. gonacanthus SB 753, McKinley Co, NM, SAD. Posadio 3 biljke. (Chr.323/91)

1283 Echinocereus coccineus SB 850, Landrone Mts, Socorro Co, NM, SAD. Posadio 3 biljke. (Chr.308/91) i (2 kom. posadio 2012 na parc. ispod PVC)

1123 Echinocereus viridiflorus. Posadio 3 biljke sa svetlim bodljama. (Chr.992/95)

1229 Echinocereus coccineus v. arizonicus SB 488, (-23°C). Posadio 2 biljke. (Chr.863.1/89) (jedna biljke je zimi 2011/12 uginula)

1117 Echinocereus triglochidiatus. Posadio 2 biljke. (Chr.980/96)

558 Neobesseya (Escobaria) similis ili robustior ? Posadio 2 biljke. (Moje/1986)

1129 Neobesseya missouriensis, posadio 2 biljke. (Moje/ 2000)

1533 Neobesseya similis, posadio 2 biljke. (Chr.3677/2001)

74 Mammillaria prolifera, posadio 2 kom. kod Neobesseya

303 Graptopetalum paraquayense, posadio na dva mesta.

1414 Sedum palmeri. Posadio na jednom mestu.

BILJKE SAĐENE U PROLEĆE 2. IV. 2012

Kataloški brojevi biljaka koje su sađene u 2012 god. a ima ih sađenih i u 2011 na parceli su podvučeni, na skici.

1194 Echinocereus triglochidiatus v. gonacanthus SB 753, McKinley Co, NM, SAD. Posadio još 2 biljke (Chr.323/91) iza bilj. sađenih 2011.

1123 Echinocereus viridiflorus, posadio još 1 biljku (Chr.992/96) ispred bilj. sađenih 2011.

1117 Echinocereus triglochidiatus. Posadio još 1 biljku (Chr.980/96) pored sađenih 2011 (prva sa desne strane))

1229 Echinocereus coccineus v. arizonicus SB 488, (-23°C).Posadio 1 biljku (Chr.863.1/89) koja je malo oštećena umesto biljke koja je zimi 2011/12 uginula.

1454.1 Echinocereus triglochidiatus RS 867, Nye Co, Nevada, SAD. Posadio 3 biljke. (B035/2104/04)

1189. Echinocereus viridiflorus sp. Santa Fe, NM, SAD. Posadio 2 biljke. (Chr.992.6/93)

1248 Escobaria (Coryphantha) vivipara v. radiosa SB 701, Jeff Davis Co, Teksas, SAD. (-20°C). Posadio 2 biljke. (Chr.722.3/93)

1149 Escobaria (Coryphantha) vivipara-typ, Great Band, Kanzas, SAD. Posadio 1 kom. (Chr.714.3/90)

731 Dolichothele (Mammillaria) longimama (Moje sej. 1995). Posadio 2 biljke. Obe biljke uginule.

1388 Agave parryi SB, Mimbers, NM, SAD, posadio 3 kom. na jednom mestu i 2 kom. na drugom mestu. (Chr.6628.5/95)

65 Chamaecereus (Echinopsis) silvestrii. Posadio 1 kom.

1393 Aloinopsis rosulata. Posadio 1 kom. (Chr.6003.3/93)

74 Mammillaria prolifera. Posadio 2 kom. gore pored zida.

1297 Delosperma sutherlandii (podnosi suvi mraz, u kamenj. ali nadkriti).Posadio 3 kom. (Chr.6089.30/11)

1294 Delosperma spec. PV 1702, Gian Castle, severna granica Lesoto/JAR. Ima mali ljubičast cvet. (Chr.6089.13/11). Sve biljke uginule.

1299 Portulaca eruca RS, Argentina –ljubičast cvet i gomoljast trajan koren. Posadio 3 kom. (B900/2.44/11). Sve biljke uginule.

789 Delosperma cooperi veoma mala biljka-1 kom. Tokom godine se puno razrasla i puno cvetala.

BELEŠKE O PREZIMLJAVANJU BILJAKA NA OVOJ PARCELI

Zima 2011/12

Evo kako su prezimile pojedine biljke posmatrane u proleće 6.IV. 2012. Leksan kojim je deo od kuće nadkriven (do isprekidane linije) sam skinuo u trećoj dekadi marta meseca 2012.

U martu –aprilu sam izbacio uginule a to su bile sledeće biljke:

1283 E. coccineus SB 850. Jedna biljka od 3 posađene je uginula.

1229 E. coccineus v. arizonicus SB 488. Jedna biljka (od bašte tj. sa desne strane) je uginula. Umesto nje sam posadio drugu-vidi gore.

358 Opuntia ursina PP 086 je dosta loše izgledala ali sam je još ostavio. Kasnije je uginula pa sam i nju izbacio.

360 Opuntia basilaris PP 083 jedan deo joj istrulio pa sam ga iseko do zdravog, dezinfikovao i ostavio je. Kasnije sam proveravao i lepo se oporavila i do kraja godine isterala članak. Ostalo je lepo prezimilo.

Zima 2012/13

Ove zime nisu preživele Br. 731 D. longimamama koje sam sadio prošle godine u proleće, izgleda da ova vrsta ne može da preživi ni ispod leksana. Biljke Br. 588 N. robustior (similis) koje su bile baš na mestu gde se sliva voda sa leksana su skoro propale ali ne od vode već od nekih štetočina, neke male komade sam pokupio ali su već bile inficirane. Moraću posaditi na drugo mesto nove biljke. Nedaleko od biljaka Br. 588 bile su i Br. 74 koje je takođe nešto pojelo korenčić, izdiglo iz zemlje pa uvlačilo u rupice lišće i drugi biljni materijal (izgleda gliste).

Ostale biljke su lepo prezimile.