Lophophora

Nalazište i opis

Rod Lophophora, po nekim istraživačima koji su proučavali ovaj rod, ima samo jednu vrstu koja se deli na više varijeteta, drugi ga dele na četiri vrste, treći na dve vrste eventualno tri itd. Drugi način (podela na četiri vrste) se najviše koristi medju odgajivačima a to je: L. williamsii, L. diffusa, L. koehresii i L. fricii. Biljke iz ovog roda rastu u južnom delu Texasa (SAD) u provinciji Rio Grande sa obe strane reke i u državama Meksika: Tamaulipas, Nuevo Leon, Coahuila, Chihuahua, Queretaro, Zacatecas i SLP.

Biljke su male, pljosnate, većim delom u zemlji, bez bodlji, sa repastim korenom i plavičasto zelenom pokožicom po mekanom telu. Na telu može biti od 5-13 rebara koje u starosti izgubi i od njih nastaju pojedinačna ispupčenja. Cvetovi izrastaju iz temena, veličine su od ø 1-3,5 cm, raznih nijansi boja bele, žute, roza i ljubičaste, ponekad sa tamnijom sredinom latica cveta.

Lofofore su poznate odavno kod domorodaca kao biljke „peyotl“, „hikuli“ itd. koje sadrže halucinogene substance-meskalin oko 0,2%. Međutim, dokazano je da biljke koje se gaje kod nas konzumiranjem ne izazivaju halucinacije već samo bolove u stomaku i povraćanje.

Gajenje

Sve lofofore imaju veliki, repast koren kojem moramo prilagoditi zalivanje, posude i sastav zemlje. Zemlja treba da bude veoma propusna, glinasto-peskovito-šljunkovita. Saksije moraju biti uže a dublje-prema dužini repastog korena, koji je više puta duži od dela biljke koji je iznad zemlje. Lofofore se uglavnom razmnožavaju semenom a neke stare biljke koje imaju izdanke oko matične, mogu se i deliti. Seme se u današnje vreme može lako nabaviti jer mnogi odlaze na nalazišta gde sakupljaju i vrše distribuciju-prodaju pomoću svojih kataloga, ili prodaju onima koji se bave prodajom, a većina ih je dostupna preko interneta. Od setve do dobijanja cvetajuće biljke treba oko 5-6 godina. Kalemljenjem se ubrza rast pa ranije procveta i donosi plodove.

Period vegetacije

Leti treba zaliti obilno (najbolje potapanjem cele saksije) ali samo kada smo sigurni da se zemlja osušila i da će biti još toplo vreme. U najtoplijem letnjem periodu zalivanje treba izostaviti. Biljke treba smestiti na svetlo-sunčano i toplo mesto sa dobrom cirkulacijom vazduha. U prirodi gde rastu, max. temp. su na nekim nalazištima oko 29 °C a na nekim oko 40 °C. Minimalne temp. koje se javljaju na nalazištima su oko 2-10°C. U proleće treba veoma paziti da ih direktno sunce ne ošteti, jer su veoma osetljive dok se ne priviknu. Treba paziti i sa prolećnim zalivanjem jer su sklone da se puno napiju i da se sa strane raspuknu. ). Moje biljke, u proleće kada je više dana toplo, dobiju prve količine vode prskanjem mlakom kišnicom.

Period mirovanja

Zimi bolje podnose malo više temperature, oko 10 °C. Kod mene lofofore zimuju na temp. od oko 3-10 °C, suve, bez imalo zalivanja od jeseni (okt-nov.) do proleća (mart-april).