Aylostera

Nalazište i opis

U današnje vreme biljke iz ovog roda se svrstavaju u rod Rebutia. Ove minijaturne biljke rastu na Andima u severnoj Argentini i južnoj Boliviji i to na većim nadmorskim visinama (1300 m do 3600 m). U prirodi rastu na kiselom zemljištu koje je obraslo dosta gustom i visokom travom koja biljkama pravi senku. Na nalazištima dobiju oko dva puta godišnje dosta vode-kiše dok ostala dva duža perioda je suvo pa se biljke smežuraju, čak se i uvlače u teren. Biljke iz roda Aylostera rastu kuglasto, bogato teraju izdanke i tako prave male jastučaste površine-gomilice. Na areolama raste najčešće puno bodlji koje mogu biti različite dužine i boje. Bogato cvetaju, naročito u proleće ali i u toku godine, cvetovima različitih boja: bele, žute, narandžaste, roza, crvene i ljubičaste i to raznih nijansi. Cvet ima tanku cvetnu dršku. Ajlostere imaju bodljice na cvetnom pupoljku, cvetu i plodu što nije slučaj kod rebucija.

Gajenje

Aylostere su veoma zahvalne biljke za gajenje i u našim uslovima. Pošto su to planinske biljke, najviše im prija gajenje na otvorenom sa puno svežeg vazduha. Razmnožavaju se najčešće semenom ali je moguće i pelcerima, tj. delenjem jastučića. Seme ajlostera ne zadržava dugo klijavost (samo 1-2 godine) pa je najbolje sejati što svežije seme.

Period vegetacije

Tek dovoljno toplote će biljku probuditi a na to će nam ukazati sitne obojene tačkice, naročito na donjem delu biljke koje se polako povećavaju. Obojene tačkice-ispupčenja će biti budući cvetovi. U početku, s proleća, kada je duži period toplije, treba biljke samo prskati mlakom kišnicom i paziti da ih sunce ne ošteti. Prvo će nastradati najmlađi deo-teme biljke. Prvo zalivanje treba da bude tek kada se dobro vide pupoljci budućih cvetova. To prvo ozbiljno zalivanje će prosto napumpati biljke i one će ubrzo, za nekoliko dana, i procvetati i to često tako da se tela biljaka neće ni videti od mnoštva cvetova. U našim uslovima, biljkama od proleća pa do jeseni veoma prija smeštaj na otvorenom ispod neke nadstrešnice koja će ih štititi od kiše ali im omogućava prirodno kretanje svežeg vazduha, noćnu rosu i hladnoću. Ako nemaju noćne rose biće veoma zahvalne i ako ih mi orošavamo, naročito preko leta, za šta će nam se odužiti lepim rastom i bogatim cvetanjem. Obilno zalivamo samo s proleća i krajem leta-početkom jeseni (oko mesec dana). Kao sve planinske biljke, ni ajlostere ne vole visoke temperature pa leti treba prestati sa zalivanjem-letnji period mirovanja treba i kod njih poštovati.

Period mirovanja

Zimi, kada miruje vegetacija, biljke treba držati suvo (bez zalivanja) i na hladnom mestu. Temperature preko zime ne smeju da pređu 10°C jer ih veća temp. prisiljava na rast a pošto nema dovoljno svetla dolazi do nepopravljivih deformacija-izduženja biljaka. Zimski prirast je i veoma osetljiv na prolećno sunce koje ga ošteti čime biljka gubi na lepoti i cvetanju.