Tavaresia

Nalazište i opis

Rod ima samo tri vrste: T. barklyi, T. angolensis i T. meintjesii koje rastu na jugu Afrike (JAR, Bocvana, Namibija i Zimbabwe) na velikom prostoru. Biljke su veoma slične stapelijama. Od stapelija se razlikuju po većem broju rebara po telu i po posebnom obliku cveta. Cvetovi se formiraju na najmlađim izdancima.

Gajenje

Tavaresie se malo teže gaje u odnosu na dobro poznate stapelije. Odgajivač mora dobro paziti kada i koliko ih zaliva jer ako je zemlja samo malo duže vlažnija nego što treba, dolazi brzo do truljenja bilke. U periodu pojave cvetnih pupoljaka dobro ih je podjubriti djubrivom koje sadrži više fosfora. Pošto korenje raste plitko, treba ih saditi u šire a pliće posude u što propustljiviju zemlju. Razmnožavaju se veoma lako i dosta brzo, odvajanjem izdanaka ili prilikom presadjivanja, deljenjem bokora, i semenom. Kod razmnožavanja reznicama-pelcerima treba, naročito prve godine posle ožiljavanja, voditi računa o zalivanju. Držati se pravila-ne često i ne puno vode. Često ih napadaju vunaste vaši pa zato biljku treba kontrolisati iznad zemlje, između izdanaka.

Period vegetacije

Glavni period rasta je leto, tada zahtevaju dosta toplote, vlage i svetla, ali ne direktno sunce (barem ne od 10-16 časova). Najidealnija temperatura u periodu rasta tj. od aprila do oktobra bi trebalo da se kreće od 15 – 30 °C.

Period mirovanja

Tavaresie zimi miruju od novembra do marta-aprila kada im treba dosta svetla, temp. 10-15°C i suvo-bez kapi vode. Kod zimovanja naročito treba kontrolisati temp. jer ako bude duže niža od 10°C, po telu se mogu pojaviti braon ili crne flekice koje u proleće prilikom prvog zalivanja mogu biljku pretvoriti u trulu gomilu.