Lithops (Živi kamenčić, Cvetajući kamenčić)

Nalazište i opis

Rod litopsa za sada ima oko 37-40 vrsta a sa varijantama i formama i preko sto. Uglavom rastu u zapadnom delu Afrike, u priobalnom pojasu od severa Namibije pa skoro do juga kontinenta. Dosta vrsta ima nalazišta i u polupustinjskim oblastima u unutrašnjosti Južnoafričke republike (u zapadnim i cetralnim delovima JR). Prvi litops koji je pronađen bio je L. turbiniformis i to 1811 godine a drugi, L. pseudotruncatella, sto godina kasnije. Razumljivo je zašto je tako dugo vremena proteklo između dva pronalaska: ove biljke rastu na kamenitim i šljunkovitim terenima pa se i u današnje vreme, kad se već tačno znaju mnoga nalazišta, one teško uočavaju jer ako ne cvetaju, one veoma liče na kamenčiće, odnosno na teren gde žive. Ceo rod je i dobio naziv po grčkoj reči lithos što u prevodu znači kamen, a reč opsis znači oblik, izgled. U narodu se nazivaju „živi kamenčići“ ili „cvetajući kamenčići“. Biljke imaju dosta robustan koren čiji centralni deo postepeno odrveni i par listova koji su medjusobno spojeni. Jedan par listova se naziva i glava a starija biljka ima obično više glava-pari listova. List može biti dug 10-50 mm a 10-30 mm širok. Gornja površina lista je kao odsečena u vodoravnu površinu (uglavnom, ređe zaobljena) koja je različito izbrazdana i obojena. Pored raznih obojenih površina, malih brazdi i linija, što zajedno čini lep mozaik, na površini su često i providne površine-prozorčići kroz koje ulazi svetlo za fotosintezu. Bočna strana lista-tela litopsa pokriva zeleno tkivo za asimilaciju. Za stručnjake-poznavaoce litopsa mozaik je jedan od elemenata za odredjivanje vrste .Veličina i oblik semena je ipak glavni elemenat za određivanje vrste. Mozaik litopsa je nešto kao otisak prstiju kod ljudi, nema dve biljke koje imaju isti mozaik, ali u okviru jedne vrste dve biljke imaju veoma sličan-skoro identičan mozaik. Zbog toga svaka setva može doneti biljke koje su malo različite od roditelja. Cvetovi litopsa su beli, žuti ili žuti sa belom sredinom a izrastaju iz spoja-zareza dva lista a mogu biti prečnika od 15-40 mm. Cvetovi se otvaraju u popodnevnim satima a predveče se zatvaraju, noću su zatvoreni i sve do poslepodneva sledećeg dana i tako oko nedelju dana. Kod nekih vrsta cvetovi i lepo mirišu. Svaka biljka-gavica (par listova) ima samo jedan cvet. Većina litopsa u starosti čini bokor sa oko 10 pari listova. Litopsi nemaju stablo već samo koren i sukulentni par listova. Litopsi su veoma dugovečne biljke. Na nalazištima su pronadjeni bokori stari i preko 100 godina. Seme litopsa je veoma sitno, kod nekih vrsta čak kao prašina ali klijavost zadržavaju puno godina (do oko 10 god.). Seme se nalazi u plodu koji ima 4-7 pregrada. U prirodi litopsi rastu u zemlji pH od 4,5 do 10,5, medjutim to ne moramo kopirati. Zimi temperatura gde rastu litopsi se kreće približno od 10-20°C danju a noću pada i nekoliko stepeni ispod nule.

Gajenje

Litopsi su napoznatiji, najpopularniji a možda i najviše gajeni rod „živih kamenčićia“ ne samo zbog oblika i raznih boja mozaika već i zbog toga što se lako gaje. Njihovo gajenje je prilično jednostavno ako odgajivač shvati osnovni princip njihovog rasta. Imaju glavni period rasta od proleća do jeseni. Zahtevaju samo puno svetla a veoma su skromni u pogledu zemlje i vode. Pridržavanjem nekoliko osnovnih pravila svi „živi kamenčići“ pa i litopsi se sa uspehom mogu gajiti i u uslovima stana. Ta osnovna pravila su: mesto sa puno svetla, dovoljno svežeg vazduha, jako propusna zemlja i pravilno zalivanje. Većina litopsa cveta u prvim jesenjim mesecima, ali moguće je da se oduži i do decembra. Od perioda kako koja vrsta precveta, ne sme se više zalivati sve do proleća odnosno do pojave nove biljke iz spoja dva lista. Ovaj proces, nastanak nove biljke iz stare naziva se i „presvlačenje“. Kod starih biljaka „presvlačenje“ se obavlja samo jednom za sezonu (godinu dana) dok kod malih biljaka-sejanaca ovaj proces se obavlja više puta za sezonu. Unutar starog para listova (ili izmedju para listova) tokom „presvlačenja“-rasta razvija se jedan a mogu i dva ili čak tri nova para listova. Od precvetavanja stari par listova počinje da smežura-vene i suši se, predajući svoj sadržaj u novi par listova. Najveći neprijatelj „živih kamenčića“ je sam odgajivač sa kanticom u ruci, nepropusnom zemljom, malo svetla i previše hladno (toplo) zimovanje. Litopse gajimo u manjim saksijama ali dovoljno dubokim da se njihov glavni koren može nesmetano razvijati a i mnogobrojni tanki korenčići oko njega. Tokom razvoja od sejanca do odrasle biljke menja se boja na površini listova (mozaika) i nekoliko puta. Ako su temperature u periodu rasta i mirovanja mnogo veće ili manje od optimalnih dolazi do stagnacije rasta pa čak i do oštećenja biljaka. Kada imamo dve cvetajuće biljke od jedne vrste oprašivanjem cvetova možemo dobiti seme. Međusobno se lako ukrštaju vrste sa belim cvetom, vrste sa žutim cvetom ali ukrštanje belocvetnih sa žuto cvetnim vrstama ne uspeva.

Zemlja

Zemlja treba da bude što propusnija napr. da polovina (2/4) bude mineralni deo (pesak, šljunak, perlit, lomljena cigla, crep i sl. veličine od 2-5mm), 1/4 treseta i 1/4 glinovite zemlje (sa krtičnjaka) i pH 6-7. Znači, zemlja bez ili sa jako malo humusa i drugih organskih materija koje sadrže azot, neutralne ili malo kisele reakcije. Veoma je bitno da zemlja posle prosušivanje ne stvrdne, znači da nema puno praškastih čestica.

Razmnožavanje

Najviše se razmnožavaju semenom i za 3-4 godine mogu se odgajiti cvetajuće biljke. Mogu se razmnožavati i reznicama i delenjem ali to nije baš preporčljivo jer može doći do inficiranja biljke i njenog uginuća. Ako smo ipak odlučili razmnožavati reznicama-delenjem, to treba raditi u periodu glavne vegetacije (proleće-jesen). Reznu ranu na reznicama treba 7-10 dana ostaviti da se zasuši pa onda staviti u malo vlažnu zemlju sastavljenu od mešavine treseta i peska (1:1).

Setva semena

Potrebno je dosta strpljenja jer seme je veoma sitno i sejanci veoma sporo rastu. Najbolje je sejati svaku vrstu u posebnu saksiju-posudu i sve saksije smestiti u višu tacnu-posudu koju možemo lako pokriti staklom, PVC folijom i sl. tako da bude iznad zemlje minimum 2 -3cm. Zemlju za setvu napravim od mešavine prosejanog (veličina otvora sita 1 mm) peska i treseta (1:1) koju sterilišem u rerni ili na štednjaku u šerpi. Saksije napunim zemljom 1 cm niže od ivice, zabodem etiketu na kojoj sam napisao kataloški broj i datum setve, izravnam površinu sa nekom kutijicom (nešto četvrtasto sa ravnom površinom) i po površini pažljivo posejem seme. Seme sejem tako što presavijem parče belog papira na koji sipam seme i treseći papirić ravnomerno rasporedjujem seme po površini. Površinu sa posejanim semenom nežno pritisnem sa predmetom kojim sam ravnao površinu da se seme udubi u površinu. Saksije stavljam u pripremljen rastvor (Previkur 0,15 % + Captan WP-50 0,3%) koji pripremim u prokuvanoj kišnici, tako da se zemlja sa semenom natopi odozdo i čim počne površina da se sija dolaskom rastvora, vadim saksije da se ocede i slažem u posudu koju pokrivam staklom, koje je oko 3 cm iznad zemlje. Posejane biljke smestim na svetlo mesto (bez direktog sunca) temp. oko 15-25°C. Semenke litopsa počinju da klijaju već 3-4 dana od setve, većina semenki nikne za deset dana a nicanje traje još oko mesec dana. Posle 30-40 dana od setve (može i ranije) mora se svakodnevno provetravati. Ja namestim staklo tako da sa dve naspramne strane posude bude oko 5-10 mm otvor da može stalno vazduh prolaziti. Provetravanje je veoma bitno (biljčice vole da im je „glava“ suva) jer ako se to ne radi na vreme, male biljčice mogu u previše vlažnoj sredini da istrunu. Posle 1-2 meseca provetravanja, kada biljke ojačaju i priviknu se na spoljnu sredinu, staklo potpuno skinem. Stalno treba paziti da na njih ne dodje direktno sunce, da površinski sloj ne bude dugo suv, mada posle oko 4 meseca od setve dolazi do prvog „presvlačenja“ kada treba malo duži period smanjiti ili i prestati zalivati. U setvenoj saksiji biljke litopsa mogu ostati i godinu dana i više, jedino ako su guste mogu se pikirati i ranije. Setvu semena najbolje je uraditi u feb.-martu da bi biljke do jeseni, narasle da mogu podneti suvo zimovanje. Ako nemamo setveni aparat, setvu litopsa je najbolje obaviti u rano proleće ili u jesen kada su veće razlike u temp., danju do 20-25°C a noću da padaju za 10-15°C. Saksijice za setvu bi trebalo da budu malo dublje (5-6 cm). Na 1 cm² može se posejati 4-5 semenki, znači u saksijicu 5x5 cm može se posejati 100-125 semenki.

Presadjivnje treba obavljati u periodu glavnog rasta (leti) a po presadjivanju oko 10 dana ne zalivati.

Prihranjivati samo jednom u periodu vegetacije i to najbolje sa đubrivom koje ima NPK odnos napr. oko 6:8:23, 6:20.30, 4:10:17 i sl.

Period vegetacije

Kod većine litopsa glavni period rasta približno je od aprila-maja do oktobra-novembra. Zahtevaju toplo (optimum 15-25°C) mesto sa puno svetlosti, suv vazduh i dobro strujanje svežeg vazduha (dobro provetravanje). Leti na temp. preko 30 °C biljke prestaju da uzimaju vodu tako da ako se tada zaliju (naročito ako su na suncu) mogu ubrzo da istrunu. Tada treba maksimalno provetravati, seniti i ne zalivati. U ovom periodu zalivamo obilno ali tek posle dobro osušene zemlje u saksiji što je kod odraslih biljaka u vreme najvećih temperatura približno svake dve nedelje (možda i 3-4 nedelje, ako su posadjeni u zajedničkoj posudi). Mladje biljke i biljke u manjim saksijama treba malo češće zalivati, približno svakih 7-10 dana. Ako se litopsi zaliju u nevreme ako se zemlja nije još dobro prosušila i ako je hladan period , to je najčešće njihovo propadanje. Litopsi koji su iz oblasti sa zimskim padavinama (L. comptoni, L. helmutii, L. herrei, L. franciscii, L. optica, L. otzeniana i L. villetti) zahtevaju da se u jesen zalivanje produži za oko mesec-dva duže nego kod ostalih. Kada se biljke zalivaju, treba ih tako zaliti da dodje do navlaženja celog korenovog sistema a ne samo površinskog sloja ili do pola saksije. Znači redje zalivati (kada smo sigurni da se zemlja u saksiji prosušila) ali obilno. Prilikom zalivanja voda ne bi smela da udje u prorez-spoj listova niti da se namoče ostaci-suvi listovi jer može da dodje do truljenja biljaka. Najbolje je zalivati od dole ako je moguće ili pažljivo oko ivice saksije-posude. Prvi put u proleće zaliti tek kada se pojavi potpuno razvijen novi par listova (nova biljka) iz starog-prošlogodišnjeg para listova a to je obično u aprilu ili maju.

Moji litopsi do ove (2013) godine su bili u saksijama 3,5x3,5 cm, 4x4 cm i 5x5 cm i obično sam zalivao približno svakih 7-10 dana (ako nije bilo oblačnih, kišnih dana) obilno od gore (oko biljke) i od dole od proleća (od „presvlačenja“) do jeseni (do precvetavnja). Biljke bez problema podnose temp. oko 35-40°C i duži period samo malo izgube boju. Litops u ovom periodu i sam može pokazati da mu treba voda: ako ujutru primetimo da mu je pokožica malo naborana onda je pravi momenat da ga zalijemo. Leti litopse i okolinu povremeno i to jako rano ujutru malo prskam, da se do pojave jačeg sunca prosuše jer i u prirodi dosta vode preuzimaju i od magle i rose.

Period mirovanja

Preko zime (X-IV) litopse smestiti u prostoriju sa suvim vazduhom na što svetlije mesto. Litopsi u hladnom stakleniku (5-10 °C) izdrže celu zimu bez vode odnosno od oktobra-novembra do aprila-maja. Zimi jedino možemo malo zaliti male biljke-sejance, kada je toplije. Moje biljke prezimljavaju u stakleniku gde je često temp. u jutarnjim satima od 0-5 °C. Kada su litopsi dobro pripremljeni za period mirovanja mogu izdržati u suvoj sredini noću-ujutru i nekoliko stepeni ispod nule. Ako nemamo druge uslove, mogu da zimuju i u toploj prostoriji-stanu na najsvetlijem mestu (prozor okrenut ka istoku ili jugu) i takodje bez kapi vode od precvetavanja (oktobar-nov.) do proleća tj. pojave novog para listova (april-maj). U to vreme rast litopsa ne prestaje već se odvija u unutrašnjosti listova-biljke. Tada sadržaj iz starih listova prelazi u nove, koji se razvijaju ispod pokožice starih listova koja se postepeno suši. U tom periodu litopsi se ne smeju zalivati. U proleće novi listovi pocepaju zasušenu staru pokožicu. Ako se smežuraju novi listovi koji izbijaju iz sredine starih znači da je biljka izgubila više vode pa u tom slučaju treba pažljivo malo zaliti-kada je topliji period. Na osnovu sasušenih listova sa strane listova koji su u vegetaciji može se odrediti koliko godina ima biljka-kao godovi kod drveta. Medjutim, u našim uslovima je dobro te sasušene listove pažljivo odstraniti, naročito prilikom presadjivanja jer mogu poslužiti kao skrovište za štetočine ili izvor za pojavu gljivičnih bolesti ako su dugo navlaženi.

Zalivanje

Pošto je režim zalivanja kod litopsa veoma važan i tu najviše greše mnogi odgajivači, jer samo jedno zalivanje u neodgovarajuće vreme može biljku veoma oštetiti ili je čak uništiti. Zbog toga još jednom o zalivanju. Znamo da litopsi rastu u različitim klimatskim oblastima južne Afrike ali mogu se sve vrste gajiti u celini istim režimom: odrasle biljke zalivamo obilno da se navlaži ceo korenov sistem a ne samo površinu, posle dobro prosušene zemlje i ako je topao period. Za većinu vrsta to je od aprila-maja do oktobra-novembra, odnosno prestajemo zalivati posle „miholjskog leta“. Treba imati na umu da je bolje jednom dobro zaliti nego 5 puta samo pokvasiti površinski sloj zemlje. Sejance starosti 1-2 godine zalivamo približno od feb.-marta do novembra, odnosno možemo ih zaliti i u zimskom periodu ako jako svenu, jer bi mogli i potpuno da se osuše. Ovi termini su neki okvir a pošto su uslovi kod svakog odgajivača drugačiji kao što je i svaka kalendarska godina različita, odgajivač mora prilagoditi zalivanje i spoljašnjim uslovima (klimi) jer ni u prirodi kiša ne pada u isto vreme svake godine. Znači, svaki odgajivač mora naći svoj način-vreme zalivanja prema svojim uslovima: u zavisnosti od svetlosti (sunčanih dana), toplote, od veličine saksija, zemlje koju koristi itd. Nažalost, to baš nije uvek lako oceniti kada, koliko i kako često zalivati. Pravilno zalivanje zavisi u velikoj meri od osećaja-iskustva samog odgajivača koje stiče posmatrajući izgled svojih biljaka. Bitno je i da vodimo računa o godišnjem periodu kada se obavlja „presvlačenje“-izmena para listova-glave za odredjene vrste a to je posle precvetavanja biljke. Znači kada biljka precvetava treba prestati sa zalivanjem a početi zalivati tek u proleće kada se razvije novi par listova, raspukne već smežurana-osušena kožica starih listova. Znači u mnogim slučajevima će biti potreba za individualnim terminom-pristupom.

Biljka istrune zbog greške odgajivača a najčešće kod onih koji se boje da zalivaju ređe a obilno (u periodu vegetacije) već zalivaju na „kašičicu“. Tada je veći deo korena dug period u suvoj zemlji i mnogi tanki korenčići koji izrastaju iz glavnog-centralnog, koji uglavnom služi da biljku učvrsti u zemlji, osuše se a pošto njihova obnova traje duži period nema dovoljno korenčića da preuzmu eventualni višak vode kod zalivanja. Sitni korenčići koji preuzimaju vodu rastu najviše u gornjoj polovini centralnog korena.

Biljka ne cveta iz više uzroka: ako je još mlada, nije stasala za cvetanje. Biljka ne cveta i ako u toku godine ima previše ili premalo vlage pa zato treba pronaći bolji režim zalivanja. Takođe, biljka neće cvetati ako nema dosta svetlosti ali može biti i zbog kombinacije više uzroka. Može se desiti da biljka sa više glava ne cveta na jednoj glavi ali to je već sasvim normalna pojava.