Stapelia

Nalazište i opis

Rod Stapelia broji preko sto vrsta a rastu na jugu, jugozapadu i istoku Afrike (JAR, Bocvana, Lesoto, Namibija, Mozambik, Malavi, Tanzanija, Zimbabve). Medjutim, neki botaničari iz roda Stapelia su izdvojili u nove rodove Orbea, Tridentea, Tromotriche, tako da danas rod ima oko 45 vrsta a i od njih se gaji samo manji broj. Pošto nema nekih značajnih razlika izmedju navedenih rodova, nije nužno prihvatiti izdvajanje, što mnogi i ne čine.
Biljke rastu nisko (5-30 cm), imaju izdanke sa četiri ivice koji rastu uspravno ili poleglo. Izdanci su gusti i granaju se. Znači, rastu grmoliko a grmić može da ima prečnik i do 1 m. Mnoge vrste imaju slične izdanke što otežava njihovo odredjivanje pa se uglavnom za botaničko odredjivanje koristi cvet. Cvet je uglavnom u obliku petokrake zvezde, napadno obojen, najčešće crvenobraon (boje mesa) ili crveno-braon u kombinaciji sa žutom bojom, veličine od 2-35 cm. Cvetovi izrastaju iz osnove najmlađih izdanaka na dužoj dršci od početka leta do kasne jeseni i smrde na pokvareno meso čime privlače muve koje tako postaju oprašivači. Plod se razvije tek u narednoj sezoni u obliku slova „V“.

Gajenje

Zemlja za gajenje stapelija treba da je hranljiva, peskovita i grublja da bi bila što propusnija. U vreme vegetacije dobro podnose i bogatije zalivanje ali tek kad se zemlja dobro prosuši. Stapelije, kao i slični sukulenti, su omiljena hrana korenastih i vunastih vaši koje mogu biljku uništiti, naročito tokom zime kada ih držimo suvim. Zbog toga treba češće pregledati koren (barem pogledati ispod saksije) i osnovu grmića gde se često sakriju vunaste vaši. Kada otkrijemo vaši, treba 2-3 puta tokom leta štititi nekim, najbolje sistemičnim insekticidom. Ako korenove vaši oštete koren, na oštećenim mestima se javlja gljivično obolenje koje se posle manifestuje na izdancima u vidu žutih, braon ili crnih pega. U tom slučaju preostaje nam samo da biljku podelimo i pokušamo da odrežemo zdrave delove i ožilimo ih. Stapelije se mogu razmnožavati semenom ali ovim načinom treba više vremena da se uzgaji biljka koja će cvetati. Brži i češći način razmnožavanja stapelija je ožiljavanjem bočnih izdanaka, najbolje u proleće. Reznicu odvojiti okretanjem ili sečenjem sterilnim nožem pa je ostaviti na toplom i senovitom mestu nekoliko dana da se rez zasuši. Posle toga reznicu staviti u zemlju. Dok se ne razvije koren, ne zalivati je već samo orošavati. Koren stapelija raste plitko pa zato njima prijaju šire a pliće saksije kao i direktna sadnja u zemlju staklenika.

Period vegetacije

Rast stapelija počinje u proleće i traje do jeseni (III-IV do X-XI). Za to vreme traže što više toplote (temp. 20-30°C), svetla (treba izbegavati direktno sunce od 11 – 16 časova) tj. traže polusenovito mesto.Treba ih obilno zalivati ali tek kad se zemlja prosuši. U zalivanju treba biti fleksibilan i prilagoditi se okolnostima. Leti im odgovara i djubrenje djubrivom koje sadrži više fosfora radi bogatijeg cvetanja. Ako biljka nema dovoljno vode i hrane može se desiti da se neki već formirani pupoljci osuše. Pošto su stapelije kao magnet za korenaste vaši, dobro je preventivno, na početku, u toku i na kraju vegetacije (u jesen zadnje zalivanje) zaliti rastvorom nekog sistemičnog insekticida (Fosfamid, Mospilan, Actara, Confidor, Perfektion itd.)..

Period mirovanja

Stapelije najbolje prezimljuju na temp. oko 10°C, bez zalivanja od XI –III. Jedino ako je duže toplije, pa izdanci počinju da venu (dehidriraju, smežuraju se), može se pažljivo malo zaliti. Zaliti možemo jedino ako biljke nisu napadnute korenovom vaši jer u protivnom zalivanje će dovesti do propadanja biljke, ako su vaši oštetile koren. Kada stapelija zimuje duže na hladnijem od njenih potreba mogu se na izdancima javiti crne fleke koje dovode do uginuća cele biljke. Kada primetimo crne fleke, treba smestiti biljku na toplo i pratiti šta se dalje dešava ili pokušati biljku odmah rastaviti -iseći zdrave delove i pokušati ožiliti. Nekim vrstama sa hladnijih područja zimi odgovara 5-10°C (S. grandiflora, S. pulvinata...) a nekim vrstama sa toplijih područja više prija 15-20°C (S. villetiae, S. clavicorona...) i srednje temp. 10-15°C (S. gigantea, S. hirsuta, S. johni-lavrani).