Pleiospilos

Nalazište i opis

Rod je dobio naziv na osnovu izgleda tela, od grčke reči pleios, što znači pun i reči spilos-tačkast, pa njihov naziv znači "biljka puna tačkica". Sve vrste, a ima ih preko 30, rastu na jugu Afrike, u južnom i srednjem delu Kapske oblasti, u Malom Karuu. Po poslednjoj reviziji roda nastala su dva roda Pleiospilos i Tanguana. Vrste u rodu Tanguana su manjeg rasta, imaju sitnije seme i svetlije braon boje. Po toj reviziji rod Pleiospilos ima samo 4 vrste sa isto toliko varijanti a ostala imena su već samo sinonimi. Pleiospilosi se danas dele na dva tipa: Prvi tip ima više parova (2-4) mesnatih listova i danas se svi takvi svrstavaju kao podvrsta vrste P. compactus. Drugi tip pleiospilosa za vreme vegetacije ima samo jedan par mesnatih, u osnovi sraslih listova (P. bolusii, P. nelii i P. simulans). Jedino u vreme presvlačenja ima dva para listova. Gornja površina lista može biti ravna ili zaobljena a veličina listova različita. Stariji listovi postepeno odumiru-suše se i dobro ih je pažljivo odstraniti jer tu zna da se sakrije vunasta vaš. Kada očistimo suve listove, pojavi se zakržljalo stablo. Površina lista je zelene ili sivozelene boje sa puno prozirnih tačkica. Cvetovi se javljaju u jesen a ređe u proleće ( P. nelii) između dva lista, mirišu, mogu biti bele i raznih nijansi žute do narandžaste boje (P. neli može da ima čak roza cvet) a cvetovi su dosta veliki ø 3-8 cm. Plod može da ima 9-15 pregrada. Seme je krupno tamnobraon boje.

Gajenje

Pleiospilosi se lako gaje i spadaju u grupu „živih kamenčića“ koji rastu leti tj. na dugom danu i gaje se isto kao i litopsi. Razmnožavaju se uglavnom semenom koje je dosta krupno i lepo klija čak i posle nekoliko godina a sejanci dosta brzo napreduju. Mogu se razmnožavati i reznicama-delenjem ali to se ređe radi, jer imaju mali prirast. Ako i rešimo da ih razmnožavamo reznicama-deljenjem, to treba početi krajem leta, da bi se u jesen, kad najviše rastu, dobro ožilile. Treba ih saditi u dublje saksije jer im je koren prilično razvijen. Zemlja treba da je siromašnija, grubozrnastog sastava i propusna. Pleiospilosi se lako međusobno ukrštaju pa je nastalo dosta hibrida. Biljke svrtane u rod Tanguana se teže gaje jer su osetljivije na nedostatak svetla i previše vode.

Period vegetacije

Glavni period rasta je (april) maj do oktobra (novembra), u zavisnosti od vremena. Ponekad, kada su sunčani dani u feb.-martu, mogu se biljke već malo zaliti a kada je zima duga, sa zalivanjem se počinje kasnije. U jesen isto tako prestanak zalivanja treba prilagoditi vremenu, obično je to posle „miholjskog leta“. U periodu rasta pleiospilosi vole obilno zalivanje ali tek posle prosušivanja zemlje i u toplom periodu. Kod vrsta sa jednim parom listova, prvo zalivanje treba učiniti tek kada vidimo da su novi listovi izvukli iz starih listova njihov sadržaj što više, bez obzira na godišnje doba.

Period mirovanja

Zimi pleiospilosi treba da su na svetlom i hladnom ( 5-10°C) mestu i bez zalivanja. Veoma su tolerantni. Meni su biljke jedne godine bile u stakleniku na polici pored stakla, u jednom periodu su čak bile obložene dosta debelim slojem leda. Mislio sam da će uginuti, ali u proleće, kad se led otopio, biljke su sasvim lepo izgledale a u jesen su i cvetale.