Glottiphyllum

Nalazište i opis

Najviše vrsta iz roda raste u oblasi Mali Karro, nekoliko vrsta u priobalnom pojasu u Kapskoj oblasti i malo severnije u oblasti Transvaal (G. jacobsenianum) u Južnoafričkoj republici. Biljke imaju jako kratko stablo koje se i ne vidi od zasušenih starijih listova, granaju se i šire jastučasto. Listovi su svetlozelene boje, ponekad vrhovi crvenkasti, glatki, izduženi uglavnom pljosnati sa suženim vrhom. Slično kao kod mnogih visokosukulentih vrsta „živih kamenčića“, i kod ovog roda listovi rastu u paru jedan naspram drugog i njihova dužina kod najrobusnijih je čak 15 cm. Cvetovi su uglavnom žute boje, ređe bele, sa drškom ili bez nje (sedeći), veličine 4-6 cm, neki čak i mirišu. Cvetanje nastupa u jesen, ponekad već od avgusta pa sve do oktobra. Plod ima 8-20 pregrada u kojima je smešteno dosta sitno seme. Mnoge vrste su veoma slične i veoma teško se razlikuju pa poznavaoci-istraživači u prirodi stalno prave neke revizije. Bilo ih je jedno vreme popisano oko 58 vrsta a sada su ih smanjili na 17. Na nekim nalazištima u oblasti Mali Karro padne godišnje u proseku 300-400 mm vlage i to najviše u martu i novembru.

Gajenje

Biljke iz ovog roda su veoma interesantne i neobično otporne i na dugotrajnu sušu. Može se reći da više vole toplotu s obzirom da su sa juga Afrike ali bez problema se mogu gajiti zajedno sa kaktusima. Biljke baš ne podnose vlagu kondenzovanu od hladnoće u jesen i zimi što može dovesti do truljenja. Prosto je neverovatno kako brzo reaguju kada se zaliju posle dugotrajne suše.

Razmnožavaju se najčešće semenom ali može i pažljivim delenjem grmića ili reznicama. Sveže seme dobro klija i za 2-3 godine možemo dobiti cvetajuće biljke. Zemlja treba da bude peskovita i propusna tj. da ima 50% mineralnog dela (peska, šljunka, lomljenih kamenčića ili cigle-crepa, perlit, stiropor i sl.) i 50% glinovite zemlje (najbolja sa krtičnjaka). U našim zbirkama pod imenima mnogih vrsta kruži dosta hibrida nepoznatog porekla, zbog toga, ako želimo pravu vrstu, treba sejati seme sa proverenih izvora koji garantuju čistoću vrste.

Period vegetacije

Sve vrste period rasta imaju krajem leta-jesen i u proleće, odnosno to su biljke kratkog dana (kao i biljke iz roda Argyroderma, Faucaria, Titanopsis, Cheiridopsis, Gibbaeum itd.). Znači, u tom perodu traže toplo (optimum 20-25°C ), maksimum svetla, dobru cirkulaciju vazduha. Umereno zalivati početi u avgustu pa negde do kraja okt. početka novembra (što zavisi od vremena) kada rast završavaju a ponovo nastavljaju u proleće, negde od marta-aprila (kada već ima dosta sunca i toplote) do juna. Ako se previše zalivaju a pogotovo i prihranjuju, mogu da narastu u neprirodne veličine i tada na izgled nisu baš lepe biljke. Ako se pak jako malo zalivaju, (možete naći preporuke da ih je dovoljno zaliti 3 puta godišnje) u tom slučaju će da prežive ali slabo će se granati i najverovatnije neće cvetati. Svaki odgajivač mora sam da stekne osećaj za svoje biljke na osnovu smeštajnih uslova, klime, zemlje i posuda u kojima se gaje. Uvek treba imati na umu da, pored pravilnog zalivanja, biljke treba da imaju puno svetla, svežeg vazduha i odredjenu toplotu.

Period mirovanja

Zimi posle precvetavanja i zasušivanja plodova-cvetova zahtevaju suvo i hladno, oko 10 °C (bolje 10-15°C), negde od novembra do marta. Biljke zimovanje prežive i na nižim temp. ali se može desiti da će u proleće neki listovi uginuti i biljke neće izgledati lepo. Skidanje suvih listova je otežano zbog rizika od povrede-loma stabla. Leti, kada su najveće vrućine (jul-avgust), traže senovito mesto, ne treba ih zalivati jer imaju period letnjeg mirovanja.