Faucaria

Nalazište i opis

Rod Faucaria ima oko 35 predstavnika koji uglavnom rastu na jugoistoku Južnoafričke republike. Biljke rastu kao razgranat prizemni grmić. Na kraju svake uspravne ili polegle grane rastu 4-6 naspramnih trouglastih mesnatih listića dužine do 5 cm a širine do 2 cm, čineći rozetu. U narodu su faukarije poznate i pod nazivom „tigrovo ždrelo“ zbog toga što mnoge vrste imaju zubate ivice listova. Gornja površina lista često ima i po površini grbe ili bele pege. Faukarije cvetaju u jesen sa sedećim (bez drške) cvetovima žute boje, jedino F. candida ima cvet bele boje. Cvetovi se otvaraju posle podne, cvetanje traje oko nedelju dana. Kod nekih vrsta prečnik cveta može biti i 8 cm. Koren je velik, često i zadebljan, sa puno sitnih korenčića.

Gajenje

Biljke zahtevaju veoma svetlo mesto sa dobrom cirkulacijom vazduha. Zemlja treba da bude propusna, peskovito-glinovita. Faukarije često napadaju vunaste vaši jer se mogu lako sakriti u biljku. Najkasnije u septembru ih zato treba zaliti ili prskati odgovarajućim insekticidom. Razmnožavati se mogu reznicama i semenom. Reznice treba da se dobro zasuše pre nego što se stave u zemlju. Semenom se veoma lako razmnožavaju jer je seme dosta krupno i ima dobru klijavost i nekoliko godina. Najbolje je sejati u proleće pa će nam tako mnoge biljke cvetati već u jesen druge godine. Ako želimo sami da dobijemo seme, moramo paziti jer su sklone hibridizaciji. Kada vidimo da će biljke koje želimo oprašiti, procvetati, da bi dobili više i kvalitenije seme (napr. dve biljke iste vrste) treba ih udaljiti od drugih vrsta faukarija koje cvetaju i pokriti ih „kapicom“ od guste mrežice. Faukarije su inače samooplodne biljke, dovoljna je samo jedna cvetajuća biljka da dobijemo seme od te vrste. Od starijih biljaka sa više grana mogu se praviti lepe bonsai biljke.To će se postići tako što se pažljivo čiste stari osušeni listovi ispod rozeta a prilikom presađivanja biljku malo podići.

Period vegetacije

Faukarije rastu od proleća do jeseni. Zalivanje treba početi u proleće (mart) pa sve do jeseni (okt.-nov.), kada biljke precvetavaju. Za bogatije cvetanje treba ih nekoliko puta prihraniti odgovarajućim djubrivom za sukulente biljke. Leti treba bogato zalivati, ali tek kad se zemlja u saksiji dobro prosušila. Zemlja ne sme duži period da bude previše mokra a voda ne sme da ostaje među listovima. U letnjem periodu najoptimalnija temp. je 20-30°C a mogu biti na suncu ili polusenci.

Period mirovanja

U jesen, kada biljke precvetavaju, treba postepeno smanjiti zaljivanje. Zimi i prestati sa zalivanjem, od novembra do februara-marta, ako stalno zimuju na hladnom (oko 5°C). Ako se biljke malo i smežuraju u proleće, kada se prvi put zaliju, brzo popune nedostatak vode. Ako je zimi duži perod toplije, mogu se malo zaliti-poprskati sa mlakom kišnicom, ako su se već dosta smežurale, Ipak zimi ne bi smela temp. duži period da bude preko 15 °C jer će biljke izgubiti svoj lep izgled. Najbolja temp. zimovanja je oko 8 °C (5-10°C) a ako su suve-dobro pripremljene za zimovanje izdrže bez problema kraće vreme i do 0 °C. Kada faukarije precvetavaju treba da je malo toplije (dok se ne zasuše cvetovi-plodovi), jer ako bude temp. duže oko 5° C može se desiti da biljka istrune od nedovoljno zasušenog cveta kojeg u vlažnom i hladnom prostoru brzo napada plesan. Preko zime biljkama treba omogućiti što više svetla i svežeg vazduha (staklenik provetravati čim je napolju temp. 5°C i više).