Gajenje zimootpornih kaktusa na otvorenom prostoru

Ako želite da gajite kaktuse bez staklenika, bez seljenja u jesen u kuću ili podrum i bez troškova za grejanje, onda se opredelite za gajenje zimootpornih kaktusa na otvorenom prostoru.

Moramo se potruditi da, prilikom ovakog gajenja, našim biljkama obezbedimo uslove što sličnije onim u domovini. Zbog toga treba naše biljke podeliti na grupe sa sličnim potrebama: napr. na one koje ćemo gajiti bez ikakve zaštite i na one koje moramo gajiti nadkrivene. Potrebno nam je znanje o poreklu naših biljaka ili barem moramo ispitati (na uzorku) njihovu zimootpornost da ne bi izgubili lepe i vredne biljke. I za ovakav način gajenja kaktusa moramo se dobro pripremiti-izabrati pravu biljku, odgovarajuće mesto i obezbediti odgovarajuću zemlju.

IZBOR I UREDJENJE MESTA ZA ZIMOOTPORNE KAKTUSE

Zimootporni kaktusi traže puno sunca zbog čega im treba obezbediti najsunčanije mesto. Najpogodnije mesto za ovu vrstu kaktusa je ono koje je maksimalno ocedno, zaštićeno od vetra, okrenuto prema jugu, jugo-istoku ili jugo-zapadu. Idealno je imati uzdignut teren, neku kosinu, i tada je dovoljno kod svake biljke, znači lokalno, dodati pogodnu mešavinu zemlje. Poznato je da u prirodi većina zimootpornih kaktusa raste na krečnom alkalnom zemljištu oko pH 7. Ako imamo teže zemljište i još ravno, potrebno je mesto pripremiti tako što izvadimo zemlju do željene dubine (napr. 25-50cm) u zavisnosti od težine zemlje i terena, napravimo "kadu" u koju ubacimo drenažni sloj ravno sa terenom, ogradimo gredicu ciglama ili kamenom tako da nam stane sloj zemlje za kaktuse za sadnju biljaka debljine oko 10 cm (radi boljeg odvodjenja suvišne vode od biljaka), mestimično malo ukopamo veće kamenje, posadimo biljke, stavimo manje kamenje oko biljaka i na kraju ukrasni sloj od sitnih kamenčića debljine nekoliko cm. Najbolje je da ukrasni sloj bude tamniji da bi akumulirao što više toplote.

Primeri gredica za zimootporne kaktuse

1. gornji sloj debljine oko 10-15 cm , samo čist šljunak (napr. zrnatosti 2-10mm) sa drenažnim slojem (kamen, komadi cigala, veći šljunak i sl.) od oko 15-30 cm. Što je teža zemlja u bašti, drenažni sloj treba da je deblji.
2. samo pesak napr. 15cm a ispod njega drenaža od šljunka veće veličine
3. zemlja sa krtičnjaka (najbolje iz šume i drugih neobra djivanih površina), pesak -šljunak (najbolje prosejan a upotrebiti zrnatosti preko 2mm), komadići pečene cigle, biber crepa i sl. (veličine nekoliko cm) i treset u odnosu 1:1:1. Iskopati jamu-korito dubine oko 25 cm i u tu jamu ubaciti navedenu mešavinu ravno sa okolinom. Ovaj prostor oivičiti, nasipanjem izdići iznad terena bar 5-10 cm, ubaciti veće kamenje, posaditi biljke, oko njih estetski uklopiti manje kamenje a na kraju oko biljaka posuti dekorativni kamen-krupniji šljunak, tucanik i sl.
4. drenažni sloj debljine 15 cm od većeg šljunka, pa 10 cm šljunka srednje veličine (frakcije) i na kraju 10 cm sitnijeg šljunka (ali ne sitnijeg od 2mm) ravno sa terenom. Posle možemo oivičiti gredicu sa napr. dva reda cigala ili većim kamenom da možemo prostor podići-nasuti oko 10 cm iznad ravni terena sa napravljenom zemljom za sadnju kaktusa.
5. ako imamo brdovit teren sa nagibima gde je dobar prirodni odvod suvišne vode ali je zemlja teža, tu možemo na nagib samo naneti sloj debljine oko 30 cm sastavljen samo od peska i šljunka (1:1) i u njega saditi biljke.

Navedeni primeri za gredice bi se mogli realizovati na manjim površinama dok na većim ne dolazi u obzir iznošenje zemlje (pravljenje „kade“). U tom slučaju treba trećinu zemlje sa tog terena pomešati sa trećinom peska i trećinom frakcije sitnijeg šljunka čime će zemlja postati propusnija. Površinu izravnamo, za svaku biljku iskopamo veću rupu u koju stavimo malo odgovarajuće mešavine zemlje, posadimo biljku vodeći računa o pH vrednostima za svaku biljku.

Sadnja pored kuće

Pogodna mesta za sadnju zimootpornih kaktusa su i nadkrivene uzane površine pored kuća gde praktično zbog suvoće zemlje neće ni trava da raste. Uredjivanjem tih površina koje su sa južne, jugoistočne ili jugozapadne strane možemo dobiti pogodno suvo i toplo mestu za sadnju mnogih zimootpornih kaktusa.

Balkon, terasa, krovovi

Zimootporni kaktusi se mogu gajiti čak i na krovovima baštenskih kućica, garaža, ako imaju makar mali pad. Takođe, mogu se gajiti u saksijama, sandučićima na balkonu ili terasi tokom cele godine. Utom slučaju, saksije i sandučići moraju biti veći nego kada se kaktusi gaje u stakleniku. Ali, bez obzira u čemu se gaje, korenje i zemlja moraju biti zaštićeni od smrzavanja, najbolje komadima stiropora. I u sandučićima će zimootporni kaktusi dobro napredovati ako je dobro urađena drenaža-odvod suvišne vode. Nega je veoma jednostavna: 1-2 puta mesečno zaliti i jednom godišnje pođubriti. Na dno sandučeta se stavi drenažni sloj od krupnijeg šljunka a najpogodnija mešavina za sadnju u sandučiće je smeša peska, treseta i šljunka u jednakim odnosima.

Zemlja za zimootporne kaktuse

Najbolje je uzeti zemlju sa krtičnjaka iz šume ili sa neobrađivanih površina, po mogućstvu glinasta.To je prvi deo mešavine. Drugi deo je mineralni sastav: pesak, šljunak, usitnjena cigla, crep, kamen, perlit, stari krečni malter.

Treći deo je treset ili dobar, zreo kompost od lišća, bez nerazgrađenih listova i koji je bar jednu zimu promrzavan. Svi sastojci treba da budu veličine 2-10 mm a izmešani u odnosu 1:1:1. Zemlja za zimootporne kaktuse mora biti jako propusna, vazdušasta, ne jako hranljiva i neutralne do malo alkalne reakcije.

Drenaža se može napraviti od šljunka veće frakcije, odpadnih komadića cigle, crepova i lomljenog kamena. Iznad tog grubog dela dobro je dati tanji sloj peska ili sitnog šljunka kao filter. Na njega poredjati ako imamo veliko kamenje ali tako da, kada naspemo zemlju za sadnju , kamenje viri iznad zemlje oko 10-15 cm.

Voda-padavine-zalivanje

Kaktusi ne mogu bez vode ali višak vode može da ih uništi. U stakleniku, plasteniku ili natkrivenom delu možemo da regulišemo količinu vode i vreme-period kada ćemo ih zalivati dok na otvorenom ima problema. Kao što sam već spomenuo mali deo vrsta zimootpornih kaktusa može bez problema podneti našu klimu. Ali, nije svaka zima ista. Nekada je previše padavina, naglog otopljavanja, pa opet smrzavanja a nekada je i vazdušna vlaga suviše visoka. Ledom okovane biljke, iako zimootporne, mogu propasti jer nemogu da dišu. Kod nas su padavine obilnije a i drugačije su raspoređene nego u domovini ovih kaktusa. Zimootporni kaktusi sa suvih pustinjskih oblasti ne podnose naše dugotrajne kiše pa ih zato treba natkriti staklom, PVC folijom, leksanom i sl. Suština je u tome da im omogućimo suvu zimu kakvu imaju u svojoj domovini. Nadkrivanje se može uraditi na visini od 25-40cm tako što se odabrana natkrivna ploča stavlja na držače –kočiće koji su raspoređeni na 4 strane čime se obezbeđuje cirkulacija vazduha. Umesto kočića može se upotrebiti veće kamenje i sl. na koje se stavlja ploča. Jako je važno da natkrivna ploča ima pad da bi se voda odvodila van gredica. Natkrivanje je kod nas važno naročito u jesen kad ima dosta kiše a kaktusi treba da se spreme za zimu. Natkrivanje je važno i u proleće i u leto. U proleće neki kaktusi već zameću cvetove pa im ne odgovaraju prolećne kiše a ni topljenje snega, naročito biljkama iz grupe E. triglochidiatus. Leti, za vreme Medarde cvetaju mnogi kaktusi a nekima ne odgovara cvet pun vode. Jednodnevna kiša neće škoditi ali više dnevna može veoma naškoditi biljkama.

Najjednostavnije i najjeftinije natkrivanje može se obezbediti PVC folijom koja se zategne i pričvrsti na lagane letvice, štapove od bambusa i sl. a onda se pričvrsti o zabodene kočiće. Konstrukcija mora biti dovoljno jaka da izdrži sneg i vetar.Takva konstrukcija se lako i brzo montira i demontira. Konstrukcija ni u kom slučaju ne sme, ni pod opterećenjem snega, dodirivati vrhove kaktusa da se ne oštete vrhovi biljaka.

Zalivanje zimootpornih kaktusa na otvorenoj gredici nije potrebno. U slučaju ako je dug sušni period, jedno zalivanje u rano jutro prijaće biljkama. Ako je površina natkrivena protiv prirodnih padavina trajno cele godine ili je pored kuće ispod nadstrešnog dela, onda prema vremenu, posle isušivanja terena dovoljno je 5-6 puta dobro zaliti u periodu vegetacije.

Sadjenje zimootpornih kaktusa na otvoreno bez ikakve zaštite.

Pre nego što neku biljku posadimo na pripremljenu gredicu ili u kamenjar, moramo proveriti predispozicije zimootpornosti te biljke prema njenom poreklu. To možemo uraditi i tako da samo jednu biljku izložimo spoljašnjim uslovima. Biljke koje ispitujemo treba da su stare nekoliko godina i da imaju razvijen korenov sistem. Sadimo ih zajedno sa zemljom, tj. ne rastresamo korenov sistem, i to u proleće-(april-jun) da bi se kaktus dobro zakorenio do zime. Najbolje je ove kaktuse saditi kada su dani oblačni i oko nedelju dana ih seniti dok se ne prilagode otvorenom prostoru (ako su do tada bile u stakleniku).

Sadimo ih na dubinu na kojoj su i bili u saksiji. Izuzetak su kalemljeni kaktusi koje sadimo malo dublje ali tako da kalemljeno mesto bude 1-2 cm iznad zemlje. Kada naspemo kamenčiće, izgledaće kao da je na svom korenu. Odrasle biljke prvi put malo zalijemo tek nedelju dana posle sadnje a mlade biljke (sejance stare oko 3 godine), možemo trećeg dana malo zaliti ili samo prskati.

Sadnja lukovičastog i drugog bilja zajedno sa zimootpornim kaktusima na otvorenoj gredici.

Da bi neke biljke kombinovali sa kaktusima, moramo voditi računa o korišćenju herbicida. U tu svrhu su pogodne lukovičaste biljke kao što su krokusi, botaničke mini lale, nizak iris, (I.reticulata), holandski iris, narcis, (naročito botanički—nizak), niske i male ukrasne lukove, puškiniju, presličicu, scile i dr. Po ivici gredice možemo posaditi razne niske ukrasne trave, lavandu, ruzmarin i slično.

Na mojoj gredici sa zimootpornim kaktusima i drugim sukulentnim biljkama ima dosta lukovičastih i drugih biljaka. Kako izgleda moja gredica možete videti u FOTOGALERIJI-zimootporni kaktusi i drugi sukulenti.