Podela kaktusa prema uslovima koje zahtevaju u periodu zimskog mirovanja

Navedeni periodi vegetacije i mirovanja se odnosi na većinu kaktusa (prva grupa), međutim, prema toplotnim a i drugim zahtevima naročito tokom perioda zimskog mirovanja sve kaktuse bi mogli podeliti na četiri grupe:

1. Prva grupa zahteva za zimovanje temp. od 5-10 °C. Tu spada najveći broj kaktusa iz Meksika i Južne Amerike. Kaktusi iz ove grupe zimi dobro podnose suvo (bez zalivanja) a i znatno tolerišu lošije uslove (napr. pad temperature kraće vreme do 0 °C čak i ispod nule a i preko 10 °C. Leti zahteva većina dosta sunca i puno svežeg vazduha. Na nahladnijim mestima staklenika možemo uspešno gajiti i zimootporne kaktuse (četvrta grupa).

2. Druga grupa zahteva tokom zimovanja temp. 15 °C i više a niže temp. mogu dovesti do prehlade (nastaju razna oštećenja) ili čak i do uginuća cele biljke. U periodu vegetacije zahtevaju više vlažnosti i toplije noći. Leti kada su vrući dani prija im orošavanje jer vole vlažan i topao vazduh. Tu spadaju kaktusi iz toplih tropskih oblasti približno od Meksika do Brazila kao što su rodovi Melocactus, Discocatus, Ubelmannia, Buingia i Arrojadoa.

3. Treća grupa kaktusa su epifitni kaktusi iz vlažnih prašuma Južne i Srednje Amerike koji preko cele godine zahtevaju stalnu toplotu i vlažnost a zemlju bogatiju humusom. U periodima mirovanja vegetacije zahtevaju temp. od 10-15°C.Tu spadaju kaktusi kao što je napr. rod Schlumbergera, Hatiora, Epiphyllum i slični koji imaju drugačiji ritam života nego većina kaktusa.

4. Četvrta grupa kaktusa su zimootporni kaktusi uglavnom iz Severne Amerike, najviše iz SAD i Kanade iz oblasti gde temp. padaju ispod nule. čak i ispod -25 °C, manji broj iz Meksika. Tu spada i manji broj kaktusa iz Južne Amerike. U ovu grupu kaktusa spadaju vrste koje rastu na većim nadmorskim visinama i iz udaljenih oblasti od ekvatora. Kaktusi u tim oblastima niske temp. preživljavaju u suvoj sredini ili često zavejani snegom. Sneg padne obično na početku zime, pokrije biljke u suvoj sredini i tako izdrži do kraja zime. Znači sneg se ne topi, tako da voda iz snega nije dostupna za biljke pa time nije ni štetna, već štiti biljke od smrzavanja do kraja zime. Kaktusi iz tih oblasti kod nas ne mogu da prežive iako izdrže i veću zimu od naše (veće mrazeve) bez zaštite od zimske vlage-vode. Biljkama šteti često topljenje snega, smrzavanje zemlje pa otopljavanje kao što je kod nas (u Vojvodini i šire) što dovodi do njihovog uginuća. Vrste iz rodova Sclerocactus i Pediocactus u pustinjama SAD izdrže i do -30°C, ali u našim uslovima se ne mogu gajiti na otvorenom bez zimske zaštite ili čak i kalemljenja na otpornije zimootporne opuncije. Većina zimootpornih kaktusa još nije dovoljno ispitana, stalno se i pronalaze sa novih oblasti, mnoge vrste se teže nabavljaju i imaju stalno veću cenu pa se mnogi ne odlučuju da prave eksperimente na otvorenom bez ikakve zaštite. Potrebno je stalno proučavati uslove-oblasti (temperature leti i zimi, padavine, teren i sl.) sa kojih potiču vrste koje želimo gajiti, da bi ih uspešno gajili i imali radost, naročito kada nam procvetaju. Zimootpornost kaktusa je nasledna osobina koju su sticali hiljadama godina. Da bi prilikom eksperimenta utvrdili da li je neka sukulentna vrsta-biljka zimootprna, mora 3-4 dana uzastopno (danju i noću) izdržati barem -5°C. Na osnovu mog skromnog iskustva u gajenju kaktusa iz ove grupe, listajući stručnu literaturu, razne stručne časopise, kataloge i internet stranice mogu reći da se u našim uslovima mogu gajiti ili njihovo gajenje se može svesti na četiri načina u zavisnosti od njihove zimootpornosti. Koji način tj. koju grupu kaktusa ćemo gajiti zavisi i od naših finansijskih, prostornih i drugih mogućnosti. Zemlja u koju se sade zimootporne biljke mora biti dobro propusna sa dobrom drenažom da suvišna voda što pre ode iz saksije ili gredice. O svemu navedenom nešto opširnije u narednim naslovima.