Gajenje kaktusa

Prilikom gajenja kaktusa treba voditi računa o dva osnovna perioda života biljke a to je:

1. Period vegetacije (rasta) i
2. Period mirovanja (vegetacija miruje):
a). letnje mirovanje i
b). zimsko mirovanje.

1. Period vegetacije (rasta)

Period vegetacije (rasta) uglavnom traje od aprila do oktobra. Medjutim, svaka godina je drugačija. Treba imati u vidu da se kaktusi bude-privode u rast toplotom a ne zalivanjem. Tek kada su kaktusi u proleće smešteni (izloženi) duži period na toplom i svetlom mestu, može se na njima primetiti neko „buđenje“ tj. na vrhu-temenu biljke bodlje počinju da dobiju neki sjaj-počinju da rastu i tek tada počinjemo sa orošavanjem mlakom kišnicom i postepeno prelazimo na zalivanje. Prvo prolećno zalivanje je dobro uraditi sa toplom kišnicom temp. oko 35-45 °C (da se može držati ruka u vodi). U periodu punog rasta zalivamo jednom nedeljno (biljke u manjim saksijama) dok 1-3 puta mesečno veće biljke u većim saksijama, odnosno kada smo sigurni da je zemlja u saksiji prosušena a da i dalje nastupa topao period. Period i intenzitet (količina vode) zalivanja zavisi od toplote i svetla. Što je veća toplota i svetlo pre će se osušiti zemlja u saksiji pa time treba češće i obilnije zalivati. Najbolje je leti zalivati rano ujutru kada su biljke, zemlja i okolina ohlađeni. Do noćnog rashlađivanja biljka treba da je suva. Nipošto zalivati kada su biljke, zemlja i okolina zagrejani. Leti možemo zalivati i kasno uveče kada smo sigurni da se sve već rashladilo, ali zato u proleće i jesen obavezno zalivati samo u jutarnjim satima. Kada zalivamo, to treba uraditi ređe (posle prosušivanja zemlje u saksiji) obilno i temeljno, da se sva zemlja u saksiji natopi (kada je u zbirci manji broj biljaka najbolje je zalivati uranjanjem saksije u kofu s vodom), a ne često i pomalo jer se može dogoditi da se nakvasi samo zemlja do pola saksije a da donji deo uvek ostane suv.

Potrebno iskustvo za zalivanje se stiče vremenom, naučimo da osetimo kad treba zalivati a kada ne. Neki rodovi kaktusa zahtevaju redovno zalivanje, npr. rodovi Echinopsis, Gymnocalycium, Eriocereus, Notocactus, Melocactus, Epifitni kaktusi i drugi lepo rastu kada imaju makar malo vlažnu zemlju. Druga grupa kaktusa iz pustinja i polupustinja ne podnose trajnu vlažnost zemlje. Ako zalijemo u nevreme, kada je zemlja još vlažna ili ako dolazi hladan period, kod takvih katusa obično dolazi do gubitka korena pa čak i do uginuća biljke. Naročito su osetljivi kaktusi iz rodova Copiapoa, Echinomastus, Islaya, Sclerocactus, Pediocactus, Lophophora, Gymnocactus i drugi.

Letnji smeštaj kaktusa mora biti na što svetlijem, a za mnoge vrste čak na sunčanom položaju, sa puno svežeg vazduha. Najbolji položaj je jugoistok, no većina kaktusa se zadovolji istočnim ili zapadnim položajem. Katuse treba smestiti što bliže staklu prozora ako su u prostoriji. Ako imamo balkon, terasu ili baštu možemo ih izneti a od previše kiše štititi PVC folijom, staklom, leksanom i sl. Bez obzira gde ih smestimo, prvih mesec dana obavezno a po potrebi i kasnije se moraju seniti-zaštititi od direktnog sunca dok se ne priviknu-ojačaju. Ako ih ne zaštitimo na vreme, sunce ih može ispeći i trajno oštetiti, naročito najmladje delove biljke. Ako su kaktusi smešteni u prostoriji ili na mestu gde nema dovoljno svetla, možemo ga nadoknaditi-dopuniti sa veštačkim osvetljenjem, jer nedostatak svetla će dovesti do deformacija u vidu izduženog rasta.

Voda za zalivanje: najbolja je kišnica. Ako nismo u mogućnosti da je obezbedimo, onda vodu iz vodovoda sipati u kofu, flašu i sl. i ostaviti otvorenu barem jedan dan pa tek onda je koristiti.

2. Period mirovanja (vegetacija miruje)

a). Period letnjeg mirovanja nastupa kod većine kaktusa kada su letnje vrućine (temp. preko 30°C) i tada kaktusi odbijaju da prihvate vodu odnosno korenje je prestalo da obavlja svoju funkciju. Zbog toga im obilno zalivanje može samo škoditi i predstavlja „smrt“ za mnoge biljke. Zalivanje treba ograničiti-smanjiti (samo povremeno prskati biljke i okolinu) ili sasvim prekinuti na 5-6 nedelja. U našim uslovima je to negde u drugoj polovini jula do kraja avgusta. Tačno vreme ovog perioda mirovanja nije baš lako odrediti, odgajivač mora da stekne iskustvo prateći vreme i njegovu prognozu, jer svaka kalendarska godina je drugačija.

b). Period zimskog mirovanja vegetacije-rasta traje približno od oktobra do aprila, međutim sve češće su godine „toplije“ pa se period zimovanja može skratiti. Već par godina zima za kaktuse u našim uslovima je počela oko 10 decembra pa se kaktusi naročito iz Južne Amerike koji borave na otvorenom mogu unositi tek u novembru ili čak početkom decembra. Kada ćemo biljke unositi na zimovanje (da li u oktobru, novembru ili čak početkom dec.), zavisi od vremenske prognoze.

Što se tiče zalivanja već u drugoj polovini sept. može se početi postepeno smanjivati do potpunog isušivanja zemlje u saksijama da bi prekinuli rast kaktusa. Kada se jutarnje temperature već približe nuli, zemlja u saksijama treba da je suva, ali kaktusi i dalje mogu ostati napolju. U takvom stanju podnose i kratkotrajne jutarnje mrazeve i na taj način se još bolje pripremaju na duži period bez vode. Najbolja temp. zimovanja za većinu kaktusa je od 5-10 °C i tada kaktusi spavaju i životni procesi su minimalni. Temp. u zimovalištu ne bi trebala da bude viša (bar ne duže vreme), jer će se kaktusi probuditi-počeće da rastu a pošto je zimi manjak svetla za lep rast, biljke se izdužuju a taj novi-zimski prirast je bledo zelen, čak žut i nezdrav. Izdužene biljke nisu lepe a to se više ne može ispraviti. Kaktusi mogu zimovati i u mraku kada su dobro pripremljeni. Mnoge moje biljke zimuju u gajbicama poredjanim jedna iznad druge (4-5 kom.) ispod pultova u stakleniku a na jednom mestu u stakleniku i 10-15 gajbica poredjam jednu na drugu i tu su do proleća-do iznošenja napolje, bez kapi vode. Biljkama smeštenim u stakleniku treba omogućiti što više svežeg vazduha, koristiti svako lepo vreme za provetravanje. Ako u periodu mirovanja bude duže toplije pa u stakleniku bude temp. duže 20 °C i više onda manje biljke treba 1-2 puta zaliti i prskati, dok velike izdrže i nekoliko godina bez vode.

Đubrenje-prihranjivanje kaktusa

U poređenju sa ostalim biljkama, prirast kaktusa je mali pa im je potrebno i manje hrane. Dovoljno je 2-3 puta u periodu rasta prihraniti sa veštačkim đubrivom pogodnim za kaktuse. Kaktusi se mogu đubriti specijalnim đubrivom za kaktuse ili sa đubrivom za ostale biljke koje ima manji sadržaj azota a veći sadržaj fosfora i kalijuma (đubriva koja imaju NPK= 4:10:17 ili 7:10:10 i sl.). Ako biljke češće presađujemo u svežu hranljivu zemlju, đubrenje možemo i izostaviti. Za prihranjivanje sejanaca pogodna su NPK đubriva sa odnosom 10:10:10. Kada folijarno prihranjujemo, to radimo posle zalivanja, dok je zemlja još malo vlažna.

Možemo prihranjivati i sa granuliranim đubrivom tako što po ivici saksije napravimo rupice dubine oko 2 cm gde ubacimo po koju granulu, zatrpamo i to je dovoljno za celu godinu. Međutim to je moguće raditi tamo gde ima u kolekciji manji broj biljaka.

Presađivanje kaktusa

Kaktuse presađujemo kada je saksija postala tesna (korenje izašlo ispod saksije, biljka raste preko ivice saksije) ili kad vidimo da je biljka prestala da raste. Najbolje je presađivati jednom za 1-5 godina, mlađe biljke češće presađujemo od starijih-većih. Presađujemo u ne puno veću saksiju, da bude između ivice saksije i kaktusa 1-2 cm. Da bi izvadili biljku iz saksije izokrenemo saksiju sa biljkom i o ivicu stola na kom presađujemo udaramo ivicu saksije ili sa strane sve dok biljka ne ispadne. Jednom rukom udaramo saksiju a drugom ispod biljke držimo neku pogodnu plastičnu posudu u koju želimo da ispadne biljka.

Kada izvadimo biljku iz saksije, što pedantnije ukloniti staru zemlju sa svih korenčića. Obavezno sve korenčiće raspetljati tako do vise vertikalno nadole.Tanje korenje oko glavnog možemo, ako je duže, skratiti za trećinu pa čak i za polovinu. Rezne rane dezinfikovati nekim fungicidom ili stimulatorom. Ako na korenčićima primetimo korenaste vaši onda treba koren ili celu biljku na kratko uroniti u rastvor nekog insekticida (Decis, Confidor, Mospilan, itd). Posle toga biljku treba ostaviti na toplo i senovito mesto na oko nedelju dana da se osuši i rane dobro zasuše, tek posle sadimo. Posađene biljke opet ostavimo na toplo, senovito mesto oko 7-10 dana i tek onda možemo pažljivo zaliti. Prvo zalivanje je dobro uraditi sa rastvorom nekog fungicida. Jedan od najboljih je Previkur, ali ima i drugih (Captan, Antracol, itd). Za tih 10 dana možemo nekoliko puta prskati mlakom kišnicom. Najbolje vreme za presađivanje je rano u proleće (mart-april) i leti za vreme letnjeg mirovanja (jul-avgust). Medjutim, kaktuse možemo presađivati i u drugo doba godine. Ja presadjujem od proleća do jeseni, a ako neke biljke, već pripremljene za sadnju ne stignem posaditi, ostaju u gajbicama do proleća.

Zemlja za kaktuse

Kaktusi se najviše gaje u propusnoj zemlji da bi višak vode što pre istekao iz saksije i da bi se zemlja brzo prosušila. Svaki odgajivač pravi vlastitu mešavinu u zavisnosti šta ima na raspolaganju u svojoj okolini. Mešavinu moramo koliko toliko prilagoditi onoj kakva je u oblastima-nalazištima kaktusa koje gajimo. Pravim mešavinu od 1/3 zemlje sa krtičnjaka, najbolje sa neobradjivanih površina (iz bašte, šume, sa travnate površine i sl.), 1/3 mineralnog dela bez praškastih primesa-prosejano kroz sito za brašno (sitan šljunak, pesak, usitnjene cigle-crepa, lomljeni kamenčići i sitni komadići-kuglice stiropora ili perlita) i 1/3 treseta određene pH vrednosti, kako bi barem približno bila ukupna pH vrednost napravljene mešavine, slična sa pH vrednošću zemlje na nalazištima kaktusa koje sadim. Poznato je da većini kaktusa sa Južne Amerike i epifitnim kaktusima više odgovara kisela zemlja a većini kaktusa iz Severne Amerike (Meksiko i SAD) neutralna. Potrebno je voditi računa da zemlja (ta 1/3) ne bude previše glinovita. Glinovita zemlja se teže suši a to može biti opasno ako posle zalivanja naglo zahladi.

Kaktusi se mogu gajiti i samo u mineralnim materijalima kao što je krupniji pesak, perlit, šljunak, drobljena cigla, crep, razni kamenčići i slični materijali bez hranljivih materija. U takvim slučajevima se mora veštački dodavati hrana prilikom zalivanja.

Posude-saksije za sadnju kaktusa

Saksije-posude za sadnju možemo birati i na osnovu potreba pojedinih rodova kaktusa. Za sadjnu vrsta iz roda Coryphanta, npr. potrebne su veće saksije a za Cereuse baš velike. Vrste iz rodova Ferocactus, Astrophytum, Echinocereus lepo rastu u plićim i širim saksijama. Kaktusi koji imaju repast koren, napr. vrste iz roda Ariocarpus, Sulcorebutia, Copiapoa zahtevaju uže a duboke saksije. U mnogim drugim rodovima takođe se nađu poneke vrste sa repastim korenom kojima odgovaraju uže a duboke saksije. Manje saksije trebaju mnoge vrste iz rodova Parodia, Gymnocalycium, Mammillaria.