Wigginsia
Nalazište i opis
Biljke iz ovog roda su većinom već svrstane u rod Notocactus, medjutim u literaturi, naročito u malo starijoj, se spominju kao vrste roda Wigginsia a u još starijoj literaturi kao rod Malacocarpus. Mnogi kaktusari i dalje govore (prihvataju) i vode biljke u ovom starijem nazivu roda-Wigginsia, tako da se u praksi slabije koristi noviji naziv roda-notocactus u koji se sada svrstavaju. Međutim, u najnovije vreme botaničari ih svrstavaju u rod Parodia. Rod obuhvata oko 20 vrsta koje rastu u Južnoj Americi, u državama Brazil, Urugvaj, Argentina i Kolumbija na površinama sa kiselom zemljom pH oko 5,5. Vrste iz ovog roda se rado gaje jer ne rastu do velikih razmera, približno minimum oko 5 cm do maksimum oko 18 cm u prečniku a toliko i u visinu. Cvetovi su žuti na kratkoj dršci sa crvenim tučkom. Plutavost od osnove biljke se javlja i u prirodi.
Gajenje
Viginsije se uglavnom gaje bez problema na svom korenu, ako im se obezbede odredjeni uslovi. Nema potrebe za kalemljenjem. Zemlja treba da je propusna, hranljiva i umereno kisela. Razmnožavaju se uglavnom semenom koje zadovoljavajuće klija i sejanci lepo rastu ali ipak do cvetanja treba čekati nekoliko godina (5-6), kod nekih vrsta i do 8 godina. Kada počnu da cvetaju, cvetaju redovno svake godine i to sa žutim cvetovima raznih nijansi. Kod viginsija je poznata pojava plutavosti na donjem delu biljke i što se biljke duže drže suvlje u vreme vegetacije i što je zemlja siromašnija hranljivim sastojcima (napr. dug period se ne presađuju), plutavost će obuhvatiti veću površinu-visinu biljke. Seme kod viginsija sazreva u dve etape: u jesen iste godine i sledeće godine u proleće. Seme je kod viginsija neujednačene veličine. Mnoge viginsije su samooplodne što znači da je dovoljna jedna biljka da bi dobili dobro seme (napr. W. fricii, W. rubricostata, W. sessiliflora, W. beltranii, W. vorwerkiana, W. tephracantha).
Period vegetacije
Mesto gde ih treba smestiti mora biti toplo, malo senovito (slabije sunce-prepodnevno), ali sa puno svetla. Zalivanje treba da je redovno i obilno a dva puta prihranjivati. Treba ipak paziti da koren ne bude dugo u vlažnoj zemlji, naročito u hladnijem periodu.
Period mirovanja
Zimi im odgovara hladno mesto (5-10°C), bez zalivanja.