Copiapoa
Nalazište i opis
Rod Copiapoa ima oko 50 vrsta a rastu u suvim oblastima severnog Čilea. Cvet kod svih vrsta je žute boje. U prirodi rastu u uslovima gde je kiša takoreći nepoznat događaj. Stanovnici ovih oblasti u toku svog života samo par puta dožive kišu, ali zato ima čestih jutarnih magli tzv. “gura” pa ljudi vodu hvataju-skupljaju mrežama i olucima sprovode u rezervoare. Na sličan način i kopiapoe, (samo one to čine svojim bodljama i telom), skupljaju dragocenu tečnost i sprovode je u svoje rezervoare. Kopiapoa u prirodi ima velikih (narastu i do 1 m), to je grupa oko C. cinerea i ostale koje narastu samo nekoliko santimetara u širinu i visinu.
Gajenje
Kopiapoe spadaju u veoma tražene biljke i za njih kažu da su rariteti čileanske pustinje. U našim uslovima i našom negom rastu još sporije nego u prirodi i mnoge vrste nikad ne dostignu veličinu kao u prirodi. Zbog navedenog, gajenje kopiapoa u zemlji mnogima zadaje probleme jer ne podnose ni malo suvišnu vlagu pa mnogi pribegavaju kalemljenju. Kalemljenjem se eliminiše sporo i osetljivo korenje kopiapoa. Obično se kaleme na Echinopsis, Trihocereus ili Eriocereus jusbertii. Ako se ipak odlučite da ih gajite u zemlji, ona mora biti veoma propusna i mora se brzo isušivati jer osetljiv, repast koren kakav imaju kopiapoe, ne sme dugo biti u mokroj zemlji. Bolje podnose duži period suše nego mokru zemlju. Razmnožavaju se najčešće semenom koje ima dobru klijavost do 3 god. a posle tog vremena klijavost naglo opada.
Period vegetacije
Kopiapoe vole dobro provetravanje, razbijene sunčane zrake jer su naročito u proleće, na početku vegetacije, veoma osetljive na direktno sunce. Ne podnose ni visoke letnje temperature, naročito ne u zatvorenom prostoru. Veoma im prija gajenje na otvorenom sa puno svetla ali sa razbijenim sunčevim zracima, uz povremeno jutarnje orošavanje. Zalivaju se posle dužih toplih perioda.
Period mirovanja
Preko zime im odgovara temp. 5-10 °C, jer toplije vreme može izazvati neželjeni rast-deformacije. Ne zalivati ih i držati ih na svetlu. Moje biljke od oktobra ili novembra, zavisi od godine i prognoze vremena, pa sve do proleća,ne dobiju ni kap vode, kao i većina kaktusa. Bilo je toplijih zima kada ima puno lepih sunčanih dana i u januaru i februaru,pa ako je to više dana, (treba pratiti prognozu) pre podne ih orošavam. Do uveče treba da se prosuše, (ali biljke su u stakleniku).