Sulcorebutia
Nalazište i opis
Ovaj južnoamerički rod minijaturnih kaktusa raste na planinskim oblastima srednje i južne Bolivije na nadmorskoj visini od oko 1200 m (najniža visina na kojoj raste S. menesesii), do 4000 m (najveća visina na kojoj raste S. candidae v. kamiensis koja se do 2000 god. zvala S. menesesii v. kemiensis), na travnatim površinama. Rod broji preko 60 vrsta i varieteta od kojih mnoge rastu jastučasto, terajući izdanke na sve strane i veoma su slične biljkama iz roda Rebutia. Stalno se još pronalaze nove vrste. Površine na kojima rastu su izložene suncu i jakoj cirkulaciji vazduha. Pojedinačno telo ovih biljaka može biti prečnika od oko 5-10 cm i na njemu se ne javljaju rebra. Biljke u rodu sulkorebucija su veoma varijabilne (najvarijabilnije u celoj porodici kaktusa). Neke su vrlo malo bodljaste a ima ih sa jako dugim bodljama, tako da je zbirka sulkorebucija lepa i kada biljke ne cvetaju. Kada procvetaju, malo koja grupa biljaka im može biti ravna u raznolikosti boja cvetova. Cvetovi se razvijaju na starijim areolama, obično u donjem delu biljke. Temp. na nalazištima većine, (oko 50 vrsta) zimi (naše leto) danju je 10-20 °C a noću ide duboko ispod nule. Leti je temp. danju 20-30 °C (na suncu i više) a noću padne čak do 0 °C. Samo je 6 vrsta koje rastu na nižem, toplijem položaju (od 1200-2000 m): S. arenacea, S. breviflora, S. glomeriseta, S. langeri, S menesesii i S. vizcarrae. Nekoliko vrsta raste na višim hladnijim položajima (3500-4000 m): S. candidae v. kamiensis, S. mariana v. laui, S. steinbachii v. horrida i v. tunariensis i S. verticillacantha.
Gajenje
Sulkorebucije su rado gajene zbog malih dimenzija, bogatog cvetanja sa cvetovima raznih nijansi žute, crvene, ljubičaste i bele boje. Cvetanje je u mesecu maju i junu, ako se gaje na otvorenom a ako su u stakleniku, onda malo ranije. Gajenje je uglavnom lako, može biti manjih problema sa nekima koje imaju repast koren (S. glomerispina, S. oenantha). Mnoge vrste se mogu razmnožavati izdancima ali rastu dobro i iz semena čija klijavost nije duga, u proseku samo oko godinu dana. Ako se gaje iz semena, do cvetanja im treba samo oko 3-4 godine. Sejanci u početku nekoliko meseci rastu izduženo iako imaju dobre uslove (ne treba se brinuti da nemaju dovoljno svetla i sl.) a tek kasnije se pretvaraju u lepe minijature. Ako se seme seje krajem leta, čim sazri (VIII-X), kada ima najbolju klijavost, jer kod nekih vrsta traje samo nekoliko meseci, sejance treba malo i zimi zaliti. Semena u plodu nema puno. Zemlja za sulkorebucije treba da je glinasto-peskovita sa malo humusa, jako propusna a naročito za osetljive vrste (sa repastim korenom) dodati više mineralnog dela (peska, šljunka, perlita, izdrobljene cigle, i sl.) i to i 1/2. Zemlja treba da je kisela (pH 4-6), izuzetak je S. cylindrica. Ona raste na terenu sa pH 8. Znači 1/3 do ½ rečnog peska (mineralni deo) i 2/3 do 1/2 odmorne baštenske (šumske) zemlje, najbolje sa krtičnjaka (ni u kom slučaju koristiti zemlju dobijenu kompostiranjem).
Period vegetacije
Posmatrajući mesta gde rastu u prirodi, može se reći da im najviše prija leti na otvorenom,sunčanom prostoru, sa puno vazduha, pa onda rastu lepše-kompaktnije, tela su manja, pljosnatija sa lepšim bodljama. Treba ih smestiti na sunčano ali hladnije mesto, najbolje sa prepodnevnim suncem. Ako moraju biti na suncu ceo dan, onda leti treba seniti jer naročito vrste sa manje bodlji jako sunce može oštetiti. U proleće takodje paziti da ih sunce ne ošteti dok se ne priviknu. Vole oscilacije u temp. (10-15 °C) napr. danju maksimalno do 35 °C a noću znači za 10-15 °C manje. Početak vegetacije zavisi od mesta zimovanja i vremena kada se mogu izneti na otvoreno a to je obično u martu-aprilu. Početak vegetacije se primećuje po pojavljivanju cvetnih pupoljaka a kada pupoljci narastu oko 3-5 mm potrebno je početi sa povećanjem vlažnosti-orošavanjem pa i sa zalivanjem. Ako se zakasni sa povećanjem vlažnosti i zalivanjem na početku vegetacije, može doći do sušenja pupoljaka. Kada se zaliju pre pojave pupoljaka takođe dolazi do smanjenja cvetanja. Zalivati obilno ali samo pošto se zemlja dobro prosušila. U toplom periodu, ako zahladi, bolje odložiti zalivanje. Preko leta, kada su vrućine, bolje je prestati zalivati. Mogu se povremeno prskati-orošavati u kasnim večernjim satima kada se rashlade biljke, saksije i zemlja u njima. Kada bi zalili u ovom letnjem periodu mirovanja moglo bi doći do pojave truleži korena pa i cele biljke. Tokom vegetacije zalivati obilno i redovno (približno svakih 10-14 dna). Period letnjeg mirovanja može se koristiti za presađivanje sulkorebucija.
Period mirovanja
Zimi je potrebno hladno (5-10°C), suvo, po mogućnosti svetlo mesto.Obezbediti kretanje vazduha redovnim provetravanjem. Ako su biljke dobro pripremljene za zimovanje, mogu zimi bez problema kratko vreme (u jutarnjim satima) podneti i slabije mrazeve. Moje biljke su bez problema izdržavale do -4 °C. Veće temp. od 10 a naročito 14 °C duže vreme, negativno utiče na biljku jer se pod uticajem toplote budi pre vremena, počinje da raste ali izduženo i deformisano. Sulkorebucije mogu da zimuju i u mraku a to ne utiče na smanjenje cvetanja.