Anacampseros
Nalazište i opis
Domovina anacampserosa su najsuvlje oblasti na jugu i jugozapadu Južnoafričke republike i Namibije, sem jedne vrste koja raste u Australiji (A. australiana). Ovaj rod sukulentnih biljaka neće još dugo biti rasčišćen i sredjen jer i pored revizije, kada su botaničari izdvojili u poseban rod Avonia oko trećinu vrsta, problem pravi nedostupnost nekih nalazišta, velika varijabilnost nekih vrsta, lako ukrštanje medju vrstama te stalno pronalaženje atipičnih biljaka. Po nekim autorima, ima ih za sada nešto preko 20 vrsta, varijanti i formi, po nekima oko 40 ... Biljke imaju malo stablo koje nije više od 5-10 cm sa malim visokosukulentnim listićima koji imaju često po sebi dlačice kao zaštitu od sunca i prevelikog isparavanja vode. Malobrojni cvetovi rastu na vrhu duže drške, dosta su mali, svega ø 2-3 cm a retko kad su veći. Boja cveta je uglavnom karmin raznih nijansi a ima ih i belih. Cvetovi se otvaraju leti i to samo na punom suncu u poslepodnevnim satima i otvoreni su samo oko 2-3 sata. Cvetovi su samooplodni ili čak kleistogamni (to znači da se pupoljak ni ne otvori a unutar njega se formira plod sa semenkama). Seme inače ima dobru klijavost. Koren kod nekih vsta se pretvara u podzemni gomolj (kaudeks) gde skuplja zalihu vode i hrane.
Gajenje
To su biljke koje se uglavnom lako gaje, traže puno svetla u polusenci ali im ne smeta ni puno sunca. Najlakše se gaje A. rufescens, A. telefiastrum, A. retusa, A. lanceolata. Vrste sa najsitnijim listovima su malo osetljivije pa zahtevaju malo odgajivačke prakse i sreće. Osetljivije vrste treba pažljivo i umereno zalivati jer, ako je koren duže u mokroj zemlji, može da istrune. Prilikom zalivanja treba paziti da se ne zaliva po biljkama. Razmnožavaju se najviše semenom koje dobro i brzo klija a redje reznicama jer se teže ožiljavaju. Najtraženije vrste su A. karasmontana, A. arachnoides i A. albidiflora. Neke vrste se mogu gajiti i kao bonsai tako što kod svakog presadjivanja biljku malo podignemo da zadebljani koren bude malo iznad zemlje a po potrebi skraćivati grane koje poležu. Grane skraćujemo i radi formiranja određenog oblika. Zemlja treba da je propusna kao i za sve sukulentne biljke. Za odrasle biljke su dovoljne saksije prečnika 5-6 cm. Kada su izdanci grmića već prilično dugi, možemo ih slobodno skratiti na 1/4 njihove dužine. Odrezane delove možemo iskoristiti za vegetativno razmnožavanje.
Period vegetacije
Rastu leti pa im tada treba obezbediti puno svetla, Ne moraju biti na direktnom suncu jer im prija i malo zasenjeno mesto. Zalivati obilno ali tek pošto se zemlja u saksiji prosušila. Najbolje je zalivati od dole ili pažljivo oko biljke. Biljke koje su izdvojene u rod Avonia su osetljivije na previše vlage već na temp. ispod +15 °C napr. A. alstonii, A. albissima, A. papyracea, A. recurvata itd.
Period mirovanja
Zimi je najbolje držati ih na svetlom i hladnijem mestu, napr. 5-10°C, bez zalivanja, naročito starije biljke pa im tada ne smeta ako i malo svenu. Ako ih držimo na toplijem (10-18°C) onda ih treba i zimi retko i pažljivo malo zaliti ako im se lišće smežura-svene. Avonije zimi traže više svetla i malo toplije, barem 15 °C (15-20°C) i minimalno zalivanje jer i njihov period vegetacije je malo produžen.