Načini gajenja zimootpornih kaktusa

Gajenje zimootpornih kaktusa je interesantno jer oni ne zahtevaju veće materijalne troškove. Prema njihovim prirodnim predispozicijama, ja bih, prema načinu gajenja, formirao 4, odnosno 5 grupa zimootpornih kaktusa. U koju grupu, prema načinu gajenja će se svrstati neki kaktus, zavisi od njegovog prirodnog lokaliteta (temperatura, zemljište, padavine). Zimootporni kaktusi su sposobni da se pripreme za niske temperature. U samoj biljci je genetski određeno koliki minus može da izdrži. Mnoge biljke koje su botaničari svrstali –odredili u jednu vrstu, imaju mnogo lokaliteta, često veoma udaljenih jedan od drugog pa im je i klima različita. Negde su najniže temperature -7°C a negde -15°C itd. Kako će se koja vrsta gajiti i koliki će minus podneti u našim krajevima u mnogome zavisi od pripremljenosti (kondicije) biljke, odnosno uslova u kojima prezimljava. Da bi biljka izdržala veći minus, treba da na vreme zimu dočeka u potpuno suvoj sredini, tj. zemlji. Veoma je važno da relativna vlažnost vazduha bude što manja i da se provetravanjem obezbedi strujanje vazduha.

Najotporniji zimootporni kaktusi bi trebalo da izdrže i našu vlažnu zimu bez ikakve zaštite (četvrta grupa). Zvanično objavljenu temperaturu treba uzeti samo orijentaciono jer je temperatura iznad zemlje, tj.biljaka mnogo niža..

PRVI NAČIN

Puno kaktusa se može gajiti u stakleniku sa sniženom temperaturom. Prva varijanta ili grupa kaktusa napr. do oko -7°C (kratkotrajno povremeno i do -10 °C) ili Druga varijanta do -12°C ( čak kratkotrajno može povremeno da padne i do -15 °C) koja nastupa noću tj. najniža je pred jutro a da danju budu temp. i iznad nule. Staklenik, zastakljena terasa ili balkon moraju imati mogućnost održavanja najniže planirane-potrebne temp. nekim grejnim telom, prema svojim mogućnostima i zahtevima biljaka koje želimo da gajimo.

DRUGI NAČIN

Mnogi kaktusi se mogu gajiti u negrejanom stakleniku, biljke koje izdrže do -23°C i više. Kod nas u Vojvodini (Bačkom Petrovcu) bilo je godina kada je zimi danima bila temp. -23°C. U ovakvom stakleniku, kod dugotrajnih mrazeva temp. se izjednačuje sa spoljnom. Pošto se biljke smrznu, da ne bi došlo do oštećenja kod naglog otkravljivanja, kada na staklenik zasija sunce, treba biljke pokriti sa jednim slojem papira od novina ili natron vreća. Ispod papira se biljke postepeno odmrzavaju pa neće doći do njihovog oštećenja. Iznad kaktusa na letve se može zategnuti i PVC folija, malo sa padom da se po njoj sliva voda ako bude kapljalo sa staklenika. Na taj način se biljkama omogućava suva sredina koja im je potrebna za dobro prezimljavanje. U negrejanom stakleniku mora biti i zimi veoma dobro provetravanje, čime se smanjuje vazdušna vlaga (da ne bi dolazilo do orošavanja stakala, kapljanja vode na biljke i zemlju oko njih) a mora biti i dobra zaštita korena biljaka da ne dolazi do njihovog smrzavanja. Znači: gajenje metodom „noge u suvom“, odnosno kaktuse držati u suvoj sredini u negrejanom stakleniku sa dobrim provetravanjem. Kada se gaje kaktusi u negrejanom satkleniku potrebno je u jesen oko mesec dana ranije prestati sa zalivanjem a u proleće mesec dana kasnije početi zalivati nego kada se kaktusi gaje u grejanim staklenicima. Kaktuse je najbolje posaditi direktno u zemlju, na gredice u stakleniku gde će daleko bolje prezimiti nego ako se gaje u saksijama. Ako ipak gajimo biljke u negrejanom stakleniku u saksijama treba ih saditi u veće saksije ili saksije ukopati u treset ili neku mešavinu koja će štiiti koren od smrzavanja. Zimootporni kaktusi su osetljivi na mraz zbog smrzavanja korena, a ne tela. Biljke koje se smrznu, smrzle se zbog toga što im se koren smrzao a odatle je infekcija zahvatila celu biljku. Mnoge vrste kaktusa iz ove grupe možemo gajiti (ili praviti eksperimente) na treći način odnosno gajiti na otvorenom ali ih natkriti da budu zimi u suvom. U negrejanom stakleniku možemo eksperimentisati sa raznim biljkama koje želimo gajiti u negrejanom stakleniku ili ih pripremati za gajenje na otvorenom. Možemo probati sa vrstama iz rodova: Ancistrocactus, Coryphanta, Echinocereus, Escobaria, Mammillaria, Navajoa, Neobesseya, Toumeya, Opuntia, Sclerocactus, Pediocactus, Echinomastus, Austrocactus, Tepchrocactus, Trichocereus, Gymnoclycium itd. Možemo eksperimentisati sa biljkama koje rastu iznad 3000m. n. m. u Južnoj Americi... Za gajenje biljaka u stakleniku bez grejanja, na otvorenom i druge načine moramo se interesovati i saznati podatke o klimi tj. u kakvim uslovima rastu u prirodi odakle potiču.

TREĆI NAČIN

Neki kaktusi se mogu gajiti napolju ali sa zaštitom od preterane vlažnosti ( natkriti staklom, PVC folijom, leksanom i sl.), od dugotrajnih kiša i previše snega. Priprema za njhovo zimovanje je u tome da ih natkrijemo još u jesen (krajem sept. početkom okt.) pre dugotrajnih kiša a otkrivamo u proleće (mart-april). Za gajenje na ovaj način, sem opuncija, su interesantne i veoma lepe biljke iz rodova Coryphantha, Echinocereus, Escobaria, Pediocactus, Sklerocactus i dr. Medjutim, meni su kod ovog i narednog načina gajenja problem pravili puževi golaći. (Vidi kod naslova: Štetočine i bolesti zimootpornih kaktusa)

ČETVRTI NAČIN

Neki kaktusi (njihov najmanji broj, uglavnom iz roda Opuntia, Cylindropuntia i Neobesseya) se mogu gajiti na otvorenom bez ikakve zaštite i u našim uslovima. Vrste koje spadaju u ovu grupu u prirodi rastu na visokim nadmorskim visinama i na najudaljenijim mestima od ekvatora gde zimi ima dosta padavina. Može se reći da je klima veoma slična našoj. Najviše vrsta raste u jugozapadnim delovima SAD u državama Nju Meksiko, Utah, Nevada, Oklahoma, Arizona itd. U kanadskim provincijama Manitoba i Alberta rastu neke najotpornije zimootporne vrste iz roda Coryphanta i Opuntia. U Južnoj Americi takodje ima vrsta koje mogu cele godine na otvorenom i u našim uslovima da prežive.To su kaktusi koji potiču sa planina najjužnijeg dela Južne Amerike ali je njih daleko manji broj. Kišovito vreme u proleće (april) ne pogoduje vrstama i varijantama E. triglochidiatus na formiranje cvetnih pupoljaka i oprašivanje cvetova, pa bi dobro bilo te biljke u to vreme natkriti staklom ili PVC folijom. Drugi period kada ni Pediokaktusima ne odgovara kišovito pa toplo je u vreme Medarde (oko 8.VI.). Može se konstatovati da biljke iz ove grupe našu zimu prežive bez većih problema na sopstvenim korenima. Problemi mogu nastati u proleće i leti od previše vode i naglog otopljenja pa je natkrivanje-regulacija padavina i kod ove grupe kaktusa opravdana. Treba imati na umu da kod nas može čak za jedan dan da padne toliko kiše koliko na nalazištima mnogih zimootpornih kaktusa padne za godinu dana.

LITERATURA:

1. Časopis KAKTUSY 2/96 str. 44, Zimootporni kaktusi iz Južne Amerike
2. Časopis KAKTUSY 1/95 str. 24, Z našich sbirek: Violeta Pazuorova: Gajenje zimootpornih kaktusa na otvorenom, nadkriveni staklom.
3. Časopis KAKTUSY 4/96 str.118, Violeta Pazuorova, o gajenju zimootpornih kaktus na otvorenom, nadkriveni staklom.
4. Časopis KAKTUSY 1/98 str. 6, Gabriel Vereš: Zimovzdorne kaktusi USA a Kanady
5. Časopis KAKTUSY 1/2000 str.3, Gabriel Vereš: Kaktusy, alebo lekna. (Iskustva o gajenju zimootpornih kaktusa)
6. Časopis CACTACEAE etc. 4/91 str.12, Slavomir Dupal: Kaktusy bez topeni
7. Časopis CACTACEAE etc. 2/01 str.67, Zo skusenosti pestovatela: Ing. Petr Pasečny: Sukulenty a xerofyty na skalkach
8. Knjiga; Gabriel Vereš: Mrazuvzdorne kaktusy severnej ameriky, 2003.
9. Knjiga; Tomaš Biba: Zimovzdorne kaktusy v našich zahradach,Grada, Praha, 2007.